Na prethodnoj sednici Gradskog veća u Križevcima najviše prašine digla je odluka o davanju prava građenja biogasnog postrojenja.
Takođe, prašinu je digla i odluka o davanju prava građena sistema za kompostiranje u zoni Gornji Čret.
Na kraju je tačka skinuta s dnevnog reda, te je zakazana nova sednica za ovaj utorak (26. maja), a na njoj su odbornici jednoglasno rekli – ne.
Protivnici konkretnog projekta tvrde da ova urbana lokacija nije dobra za ovakvo postrojenje te da su prihodi koji će grad dobijati od naknade za pravo građenja premali. Isto tako, izrečene su sumnje da bi kompanija od jednog zaposlenog i 218.000 kuna prihoda (podaci za 2018, kad je firma i osnovana) i 47.000 kuna osnovnog kapitala bila sposobna da sprovede takav projekat, a opozicioni odbornici tvrde da se radi o biološkoj bombi zbog koje niko više neće doći i investirati u poslovnu zonu.
Takođe, meštani se boje da bi ovo postrojenje moglo bitno smanjiti kvalitet života u susednim naseljima, zbog potencijalnog neugodnog mirisa koji bi se širio iz postrojenja, jer je jedna od sirovina za ovo postrojenje stajsko đubrivo.
„Nismo ni čuli za to puno niti nas je neko pitao, ali mislim da nam to ne treba jer već sad ljudi kažu da smrdi kad neko ima farmu, a mislim da bi ovo moglo biti i gore“, kaže za hrvatski Podravski list Božo Čubić, meštanin Križevačkog Lemeša.
Na prvoj sednici je sve završeno izlaskom opozicionih odbornika sa sednice koji su ovaj projekat čak nazivali i biološkom bombom koja bi bila štetna za meštane okolnih mesta. Investitor koji bi trebalo da dobije pravo građenja je križevačka kompanija Contumax d.o.o. Vlasnik kompanije Andrija Zidarić objasnio je njihove planove i naglasio kako raspravu na sednici ne bi hteo da komentariše.
„Ovom se odlukom ne odlučuje hoće li se graditi bioelektrana, nego hoćemo li je graditi mi ili neko drugi, a šta će biti u utorak, ne želim prejudicirati“, rekao je pre ovonedeljnog utorka Zidarić i objasnio kakav je njihov plan i kako bi postrojenje funkcionisalo.
„Prema našoj ponudi i planu, postrojenje bi bilo zatvorenog tipa, ne bi imalo nikakav miris ni uticaj na okolinu i meštane, kamioni bi vozili otpad unutra, mi ga prerađujemo u energiju, a deo koji ostane se odlaže i sprema na za to predviđeno mesto.“
Križevački gradonačelnik Mario Rajn objasnio je pak da je prijava za izgradnju bioelektrane došla 12. maja, a Veće je bilo na rasporedu za 15. maj, a razlog zašto se ova tačka tako brzo našla na dnevnom redu je što se nije htelo vremenski odugovlačiti prema investitoru.
Što se tiče samog profila kompanije Andrije Zidarića, križevački gradonačelnik potvrdio je da je i njemu zapeo za oko mali kapital te kompanije i samo jedan zaposleni.
„Primetio sam to, ali razgovarao sam s gospodinom Zidarićem koji je objasnio da ima suinvestitore i da računa na kredit u banci. Takođe, spominjao je fondove na koje se može prijaviti. Možda bi neki pomislili da bi ovim ugovorom njemu grad dao zemljište, pa bi na osnovu toga investitor tražio kredit. U ovom slučaju to je nemoguće jer se ne radi o prodaji zemljišta koje ostaje u gradskom vlasništvu, već o pravu gradnje, a to sigurno ne može biti kolateral kod banke“, zaključio je Mario Rajn.
Da je odluka bila prihvaćena, Contumax d.o.o. dobio bi pravo građenja na 25 godina. Planirana ulaganja u sledeće tri godine u biogasno postrojenje i kompostanu bila su oko 10.000.000 evra, zaposlenje 15 radnika, a početak gradnje u aprilu 2021. godine. Takođe, grad je prema predlogu ugovora trebalo da prima naknadu od 0,25 kuna po metru kvadratnom, što mesečno iznosi oko 16.800 kuna. Energetska vrednost biogasa iznosila bi od 5,2 do 6,5 k WH/m3 biogasa, od čega je 83,8 odsto iskoristivosti, a iz te energije proizvodila bi se električna energija (42,1 posto) i toplotna energija (41,7 posto), koju bi koristila industrija i domaćinstva u okolini.
(Podravski.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com