Mladi Hrvati sve češće pod izlaskom podrazumevaju odlaske u narodnjačke klubove i čini se da je to trend koji neće tako brzo nestati. Na narodnjake idu svi, čak i bez obzira na muzičke preference, a jedna novinarka odlučila je da proveri šta je to što mlade privlači u narodnjačke klubove.
„Sve moje prijateljice i ja svaki vikend idemo na narodnjake. Ako izađemo, idemo na narodnjake. Nisu to samo narodnjaci, ima tu i hrvatske muzike. Sve je to balkanska muzika, nije to samo razbijanje čaša o pod i opijanje, kako ljudi zamišljaju“, opisuju dve devojke koje je novinarka srela ispred jednog popularnog zagrebačkog narodnjačkog kluba koji je svaki vikend pun.
„Gori, jednostavno gori klub, gori sve. Ta vrsta muzike, te reči pogode me. Takvog nečeg nema nigde“, opisuje jedan mladić koji se takođe uputio na narodnjake.
Osim domaćih, narodnjaci privlače i turiste. „Lepo je jer je melodija slična turskoj muzici. Mojim prijateljima iz Južne Amerike i Španije je možda teže da ulove plesni korak, ali meni je lako. Volim taj ritam. Možda ne razumem reči, ali uživam u muzici. Naravno, tu su i prekrasne devojke“, opisuje jedan dečko, koji je u Zagreb došao iz Turske.
Iako su narodnjaci postali sveprisutan deo urbane kulture, Paolo Sfeci iz Hrvatske muzičke unije ipak ne misli da su postali deo „mainstream“ kulture, već smatra da su i dalje deo „undergrounda“. „U Hrvatskoj jednostavno nije proizvedeno nešto što bi bio pandan tom tipu muzike. Imamo melanholične klape, tamburaše, ali ne proizvodimo ništa ‘čašu razbijam, ruke su mi krvave'“, kaže on.
Muzički kritičar Anđelo Jurkas smatra da su narodnjaci postali deo sveopšte kulture i da su tu već dugo. „Narodna muzika je bliska ljudima ovog podneblja, to nije nešto čega se treba stideti. Mislim da je već problem u onima koji se bune pa jauču i kukaju jer se sve svodi na onaj klasični hrvatski internet revolucionarizam. Ako hoćeš da kažeš da ti fali rock’n’roll, izvoli, radi nešto po tom pitanju“, kaže on, a prenosi Index.
„Narodna muzika, odnosno turbo folk više nije onaj narodnjak koji su naši roditelji pre slušali i koje sam ja pre pevala. Danas su moderniji narodnjaci, to znači da na jednom aranžmanu radi po pet, šest izvrsnih muzičara, to su ljudi koji su fakultetski obrazovani“, kaže Vesna Vitas, koja pjeva narodnjake već 30 godina. Ona tvrdi i da više nije „sramota“ biti „kafanska pevačica“, kao što je to nekad bilo.
„Danas me ne nazivaju pevaljka. Danas sam Vesna koja peva u klubu“, kaže ona.
Koliko su narodnjaci postali popularni govori činjenica da ih slušaju i deca. Devetogodišnja devojčica kaže da voli narodnu muziku zbog ritma. Na rođendanima je počela da sluša Severinu i preko YouTubea je otkrila i ostalu muziku takve vrste.
„Stihovi nekad znaju da budu dobri, a nekad loši. Loši su ako nemaju smisla, a dobri su ako ostanu u glavi i to pevušiš ceo dan“, kaže ona, čiji ukus u muzici ponekad i naljuti njenu majku koja joj zbog toga zna da zabrani pristup računaru. „Poslušam je, ali nekad slušam krijući se“, priznala je učenica četvrtog razreda osnovne škole.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com