Jadransko more važi za jedno od bezbednijih zbog čega je njegova obala omiljena destinacija brojnih turista iz celog sveta. S namjerom da uživa u blagodetima koje nudi Jadran, jedna žena iz Srbije uplatila je godišnji odmor u Boki Kotorskoj pa s partnerom otputovala put juga. Ali, odmor se pretvorio u bolno iskustvo koje ova Srpkinja, kaže, neće nikada zaboraviti.
„Muž i ja otišli smo pre par godina u Boku. Odlučili smo da posetimo Adu Bojanu. Skoro četiri sata vožnje zakrčenom Jadranskom magistralom na kraju se isplatilo. Ada Bojana je zaista čudo. More, talasi, mir, nema galame. Ali, ispostavilo se da ima nečeg drugog i to u pesku. Na teži način sam saznala da se tu krije zverka koju zovu Dragana. Čim smo se upoznale shvatila sam svu ironiju njenog imena. Elem, tek što sam ušla u more, osetila sam oštar bol u malom prstu desne noge. Prvo sam pomislila da sam nagazila na komadić stakla, ali stakla nigde, more čisto, nema krvi.
Osim što boli kao sam đavo…
Posle desetak minuta shvatila sam da baš boli i da moram izaći napolje iz mora. Na prstu se ne vidi ništa , ali kako koračam prema tušu, bol se širi, raste i već mi dolazi da vrištim. Stisnem zube, ali osećaj je kao da sam gurnula nogu u plamen. Muž me pridržava jer počinje da mi se povraća i vrti mi se u glavi. U međuvremenu, prst crveni. Sad me već hvata panika jer, osim što boli kao sam đavo, ne mogu da shvatim šta se dogodilo. Da nije meduza…? Ne pomaže ni hladan tuš, stvarno mi dođe da zaplačem. I dok se tako u polusvesnom stanju držim za tuš i grčim, muž dotrčava po vrelom pesku uz reči: ‘Ugrizla te Dragana!’ To je to, poludela sam. Ispostavilo se ipak da sam dobro čula. U kafiću na plaži, u kojem je potražio pomoć, rekli su mu da me ubo ozloglašeni morski pauk, takozvana Dragana, najotrovnija riba na Jadranu. Usput je saznao i rešenje – treba staviti stopalo u vrući pesak i sve će proći. I stavim, što ću… ne misleći na vrelinu peska. Tačnije, nisam je toliko ni osetila od boli.
I taman kada sam pomislila da više ne mogu da izdržim, počelo je da deluje. Boli jako, ali manje, i još manje… i eto me pod suncobranom s flašicom vode, pokušavam da shvatim šta se upravo dogodilo. Dogodilo se to da sam nagazila na ribu latinskog naziva Trachinus draco, pravog predatora koji se krije u pesku i bode svojim otrovnim bodljama sve što joj se približi – rakove, manje ribe, mene… I dok mi konobar u prolazu šaljivo dobacuje: ‘Pecka malo, a?’, nađem na Guglu da su ribari, istina retko, zbog bola u agoniji pokušavali sebi da odseku prst kada bi je greškom ulovili u mrežu. U svemu je ipak dobro što je otrov termolabilan, a to znači da mu je toplota slaba tačka pa zato treba što pre mesto uboda uroniti u vrući pesak ili vodu koja je tik do ključanja i držati 15-ak minuta“, prenosi Kurir bolnu avanturu s letovanja Nevene Dimitrijević.
Da je zaista reč o opasnoj ribi s kojom nema šale, potvrđuje i nesrećni slučaj koji se dogodio u avgustu pre dve godine u moru u Španiji, blizu katalonskog grada Đirone. Tada je od uboda ribe pauka preminuo 16-godišnji dečak. Riba ga je, dok je ronio, ubola u vrat te je tinejdžer doživio anafilaktički šok i udavio se.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com