Proevropske socijaldemokrate osvojile su najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u Rumuniji u nedelju, ali je ekstremna desnica zabeležila proboj, rezultati su posle gotovo prebrojanih svih glasova.
Socijaldemokratska partija (PSD), koja je do sada vladala sa liberalima, osvojila je 22,4 odsto glasova, ispred ostalih stranaka, prema gotovo potpunim rezultatima, pošto je prebrojano više od 99 odsto izbornih jedinica.
Međutim, sve snage ekstremne desnice zajedno imaju više od 31 odsto, što je tri puta veći rezultat u odnosu na prethodne izbore 2020. godine.
Parlamentarni izbori su održani nedelju dana posle iznenađujućeg uspeha kandidata ekstremne desnice Kalina Georgeskua, u prvom krugu predsedničkih izbora. Taj rezultat je u zapadnoj Evropi izazvao strah od promene strateškog pozicioniranja Rumunije.
Parlamentarni izbori nisu omogućili da se „razjasni“ situacija, smatra politikolog Kristijan Pirvulesku.
„Suočavamo se sa izuzetno fragmentiranim parlamentom koji predstavlja mnogo rizika“ i nagoveštava teške pregovore za formiranje vlade, rekao je on za AFP.
Ako je socijaldemokratski premijer Marsel Čolaku, eliminisan 24. novembra iz trke za predsednika, zadovoljan prvim mestom svoje stranke, rekao je da je jasan proboj nacionalista.
„Rumuni su poslali važan signal političkoj klasi“, rekao je Čolaku i dodao da Rumunija treba da nastavi evropskim putem „ali i da zaštiti svoj identitet i nacionalne vrednosti“.
Ekstremna desnica, raštrkana među nekoliko grupa kojima je zajedničko da se protive podršci Kijevu u ime „mira“ i da brane „hrišćanske vrednosti“, pozdravila je izborne rezultate.
„Danas je rumunski narod glasao za suverenističke snage“, rekao je lider stranke AUR (Savez za jedinstvo Rumuna) Georg Simion.
Ta stranka je dobila 17,8 odsto glasova.
„To je početak nove ere u kojoj Rumuni vraćaju pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini“, dodao je on, dok je odziv birača na parlamentarnim izborima dostigao najviši nivo u poslednje dve decenije – 52 odsto.
U istom taboru, SOS Rumunija, na čelu sa proruskom kandidatkinjom Dijanom Sosoakom, i potpuno nova Omladinska partija (POT) ušli su u parlament sa 7,2 odsto i 6,3 odsto glasova.
Od pada komunizma 1989. zemlja nikada nije doživela takav iskorak, ali nezadovoljstvo velikog dela od 19 miliona stanovnika tinja zbog ekonomskih poteškoća i rata s druge strane granice.
„Taj jak uspon krajnje desnice, oko trećine biračkog tela, svedoči o frustracijama nagomilanim u društvu i ekonomskom nezadovoljstvu“, rekao je analitičar Radu Magdin.
Međutim, zbog nedostatka saveznika, njihov dolazak na vlast je daleko od zagarantovanog.
Nekoliko političkih lidera je već pokrenulo pozive za odlučno proevropsku „vladu nacionalnog jedinstva“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com