Nemački kancelar Olaf Šolc branio je danas odluku o raspoređivanju američkih raketa dugog dometa u Nemačkoj zbog rastućeg strahovanja o novoj trci u naoružanju i to baš u toj zemlji obeleženoj Hladnim ratom.
„To spada u odvraćanje i time se garantuje mir. To je potrebna i važna odluka doneta u dobrom trenutku“, rekao je Šolc na margini samita NATO u Vašingtonu.
Bela kuća je juče objavila da će SAD rasporediti od 2026. novo oružje u Nemačkoj koje će omogućiti napade na većoj udalje nosti od one koje mogu da izvedu američki sistemi sada pozicionirani u Evropi.
Radi se o raketama SM-6 „zemlja-vazduh“ dugog dometa, raketama Tomahavk i hipersoničnim raketama koje su u fazi razvoja.
U razgovoru za nemački javni radio nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je pozdravio to raspoređivanje koje po njemu popunjava veliku prazninu u odbrambenom kapacitetu njegove zemlje.
Nemačka vojska nema rakete dugog dometa koje mogu da budu ispaljene sa tla, već samo krstareće rakete koje se ispaljuju s aviona.
Pistorijus je rekao da su te američke rakete dugog dometa privremeno rešenje dok Nemačka ne razvije sopstvene kapacitete. On je rekao da će to dati Nemačkoj vreme koje joj je potrebno.
Ipak objava o tom sporazumu između Vašingtona i Berlina izazvala je velika strahovanja u zemlji podeljenoj napola tokom Hladnog rata, gde su se suprotstavljali američki i komunistički blok, sa trupama stacioniranim sa dve strane.
Kritike dolaze od levog krila do kancelarove socijaldemokratske stranke (SPD).
Poslanik Ralf Štegner ocenio je da će to sve dovesti do ponovnog naoružavanja, i da će svet postati opasniji.
Kopredsednica nove radikalno levičarske nemačke stranke Zara Vagenkneht, koja je odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, ocenila je čak da će ta odluka povećati rizik za Nemačku da postane ratište.
SAD su rasporedile svoje balističke rakete u Zapadnoj Nemačkoj u jeku Hladnog rata tokom 1980-ih i držale su ih i dalje posle reunifikacije Nemačke 1990. godine. Ali malo po malo SAD su znatno smanjile broj raketa stacioniranih u Evropi jer je pretnja Moskve bila otklonjena.
Danas su se opet promenile okolnosti. Zemlje NATO, predvođene SAD-om, nastoje da pojačaju odbranu u Evropi posle početka ruske invazije Ukrajine 2022. godine.
Kremlj je danas reagovao izjavivši da predviđa „uzvratne mere“ da bi obuzdao „vrlo ozbiljnu pretnju“ NATO.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com