Anica Spasov, vlasnica socijalnog preduzeća „Naša kuća“, u kojem radi više od 30 osoba sa smetnjama u razvoju, tvrdi da je taj model poslovanja efikasno rešenje pošto istovremeno pomaže ljudima koji su na margini da zarade, a sa druge strane rešava nedostatak radne snage.
Spasov kaže da joj je motiv za osnivanje preduzeća bio da njen sin i drugi mladi ljudi sa razvojnim teškoćama nađu svoje mesto u društvu.
„Naša kuća je osnovana 2007. godine i uglavnom su je osnovali roditelji koji imaju decu sa smetnjama u razvoju. Ideja je bila da njima osmislimo život, da im omogućimo da se osećaju vrednim i korisnim, da mogu da napreduju, svako u sklopu svojih kapaciteta i da praktično žive u jednom sigurnom okruženju“, kazala je Spasov Novinskoj agenciji Beta.
Zaposleni u ovom preduzeću nemaju fiksno radno vreme, niti norme, već svako radi koliko može.
Spasov navodi da su mladi sa autizmom, Daunovim sindromom i drugim razvojnim problemima najčešće nakon završetka školovanja osuđeni na to da sede kod kuće pošto ih društvo, a i zakoni, tretiraju kao radno nesposobne.
„Ti mladi ljudi završavaju srednje i osnovne škole po tim posebnim programima i onda udare glavom o zid. Kad završe školu nemaju nikakvog izlaza. Za njih je život završen. Mi želimo tim ljudima da damo šansu i da ih osnažimo“, dodala je ona.
Kazala je da se preduzeće na početku bavilo samo proizvodnjom recikliranog papira, a da su vremenom proširili delatnost pa sada u ponudi imaju i prehrambene proizvode i inovativne usluge.
„Mi smo sa papirom učinili velike stvari. Povezali smo zajednicu. Nama pušači iz cele Srbije šalju paklice cigareta koje mi potom recikliramo. Povezali smo i ustanove i institucije. To je izazov. Zadire u ekologiju, očuvanje životne sredine, a s druge strane proces je takav da u njemu mogu svi da učestvuju i oni sa velikim preprekama u funkcionisanju i oni sa minimalnim smetnjama“, navela je Spasov.
Ona smatra da država nije uradila dovoljno kada je reč o podršci socijalnim preduzećima i da Zakon koji uređuje tu vrstu poslovanja nije zaživeo u praksi.
„Kada smo stvarali Zakon ideja je bila da to ne bude samo stvar Ministarstva za socijalnu politiku. Naprotiv, socijalna preduzeća se bave i starim zanatima, ekologijom, edukacijom, uslugama, zapravo bi to trebalo da bude u fokusu svih ministarstava, svih resora i da svako odvoji određena sredstva za finansiranje socijalnog preduzetništva“, navela je Spasov.
Dodala je da se dugo dvoumila da li da „Našu kuću“ registruje kao socijalno preduzeće i da je to učinila početkom ove godine.
„Osnovna stvar je bila u tome što je bila velika nepoznanica da li ćemo mi time što ćemo se registrovati sebi dodati dodatne obaveze oko izveštavanja, oko podele budžeta i donacija koje se odnose na socijalne preduzeće. Te kontrole su inače u redu, ali ako mi ne dobijamo ništa, mi onda ne znamo zašto bismo sebi stvarali obavezu kada nemamo nikakve benefite“, dodala je Spasov.
Tekst i video prilog nastali su u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com