Registrar korupcije u sistemskom, koruptivnom smislu treba Srbiji i ta baza podataka bi morala biti zasnovana na pravosnažnim presudama, odnosno na objektivnom postupku koji je sproveden do kraja, a nije predmet neke vrste političkog ili nekog drugog obračuna.
Svaka ideja koja vodi transparentnoj upravi, javnim funkcionerima, smanjivanju rizika od korupcije i koja ima preventivno delovanje jeste nešto što treba pozdraviti, kaže za Sputnjik profesor Zoran Stojiljković, reagujući na pitanje kako bi u Srbiji bilo primenjen zakon koji je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin, a koji podrazumeva formiranje registra korumpiranih.
„Pod jednim osnovnim uslovom — da ne bude politički selektivno, da se radi o objektivnom postupku i kad se radi o krivičnim delima o pravosnažnoj presudi jer smo se u Srbiji nagledali politički proizvedenih i fokusiranih procesa protiv korupcije, koji su bili medijski fokusirani, a završili su se neuspešno, odnosno, oslobađajućom presudom ili minimalnom kaznom za nešto o čemu se na početku prosto nije radilo“, kategoričan je Stojiljković.
Znači, ukazuje taj bivši predsednik Odbora agencije za borbu protiv korupcije, treba pružiti odgovarajuće garancije i dokaze o pravosnažnosti da to ne bi bilo politički selektivno.
„Inače, sa tim elementima bi to bila neka vrsta registra koja bi, kad se ljudi biraju na javne funkcije ili kad konkurišu u izbornim procesima, bila jedna od informacija koje građani treba da imaju o onima koji im se nude da im predstavljaju institucije vlasti“, rezonuje Stojiljković.
U spisak registra korumpiranih u Rusiji ući će svi oni koji su zbog uzimanja mita dobili otkaz ili na bilo koji način „izgubili poverenje“, a podaci o svakoj osobi koji će se nalaziti u tom registru biće vremenski ograničeni i „pamtiće se“ ukupno pet godina.
Profesor Stojiljković kaže da bi u Srbiji ovakav registar mogao biti sastavljan pod pretpostavkama objektivnosti i nepristrasnosti koje se zadovoljavaju kad se radi o odgovarajućim funkcijama.
„Znate, ako se sad to svede na neko koruptivno delo koje je predmet takozvane ulične korupcije i iznude policajca ili carinika ili lekara, to je jedan nivo. To treba da bude na neki način evidentirano i to je već evidentirano. Druga stvar je kad se radi o toj takozvanoj sistemskoj, visokonaponskoj ili političkoj korupciji koja ima trajne posledice ili se radi o nosiocima javnih funkcija“, pojašnjava Stojiljković za Sputnjik.
Pre svega sam za to, naglašava on, da ova vrsta registra postoji u ovom drugom, sistemskom koruptivnom smislu i da ta baza podataka bude bazirana na pravosnažnim presudama, odnosno na objektivnom postupku koji je sproveden do kraja, a nije predmet neke vrste političkog ili svakog drugog obračuna.
„Pod tom garancijom to bi imalo isceljujuće dejstvo koje bi svi koji pretenduju da budu u nekakvoj nomenklaturi i političkoj ili privrednoj hijerarhiji dobro razmislili o tome šta rade i koje dejstvo može imati i za biznis i za učešće u politici pojava na takvom registru“, zaključuje Stojiljković.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com