Svi koji se osete uznemireno, ugroženo ili uplašeno jer ih neka osoba protiv njihove volje prati, uhodi, kontaktira na bilo koji način, mogu od sutra da je prijave policiji ili tužilaštvu za krivično delo „proganjanje“.
Žrtve ponižavajućih komentara, viceva, dobacivanja ili nekog drugog vida neprimerenog ophođenja koje vređa njihovo dostojanstvo, imaće mogućnost da osobu koja ih dovodi u taj položaj prijave za krivično delo „polno uznemiravanje“.
Ova dela, pored još tri nova, predviđena su dopunama Krivičnog zakonika Srbije i od sutra će se primenjivati u srpskom pravnom sistemu.
Zamenik tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nenad Stefanović objašnjava kako će nadležni organi razlikovati „proganjanje“ od obične „upornosti“, kako polno uznemiravanje razlikovati od humora i komplimenta, kao i kako žrtve da sačuvaju dokaze i pomognu tužilaštvu da učinilac bude sankcionisan pred sudom. Prema njegovim rečima, „proganjanje“ čini onaj koji u toku određenog vremenskog perioda drugu osobu bez njenog pristanka prati, uhodi, zloupotrebljava njene podatke, vrši uznemiravanje telefonom, bilo direktnom komunikacijom bilo slanjem sms poruka, slanjem mejlova, putem društvenih mreža, fejsbuka, instagrama…
Stefanović je istakao da za postojanje krivičnog dela nije bitno da li se progonilac i žrtva poznaju i da li su bili u nekoj vezi.
„Bitno je da takvo ponašanje učinioca ugrožava mir i lični život druge osobe“, naveo je on.
Posledice ovog ponašanja su da žrtva oseća, teskobu, uznemirenost, i zbog toga mora da menja svoj ustaljeni način života – da počinje da se krije, menja broj mobilnog telefona, gasi naloge na društvenim mrežama, izbegava odlazak na pojedina mesta, a neretko menja i adresu na kojoj živi“, naveo je Stefanović.
Da bi tužilaštvo moglo sudu da dokaže postojanje ovog dela, Stefanović ukazuje da je neophodno da žrtve čuvaju sve prepiske i poruke koje su primale, ali i da se u vezi svega poveravaju bliskim osobama, prijateljima koje bi, nakon podnošenja krivične prijave, mogle da svedoče u postupku. On je naveo da je „proganjanje“ do sada u praksi moglo da se podvede pod krivično delo „ugrožavanja sigurnosti“, ali da je to bilo teško dokazati da je osoba žrtva proganjanja, jer su u zakonskom opisu krivičnog dela nedostajale radnje kojima je definisano proganjanje.
Iako je, kako kaže, kod nas uobičajeno mišljenje da kada vam se neko dopadne – „upornost“ se isplati, upravo uvođenje ovog krivičnog dela postavlja granice upornosti i definiše momenat kada se u ponašanju neke osobe ostvaruju radnje krivičnog dela „proganjanja“. Za ovo krivično delo zakon je predvideo novčanu kaznu ili zatvor do tri godine.
Ako je proganjanjem izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo žrtve ili njenog bliskog srodnika, zakon predviđa kaznu zatvora od tri meseca do pet godina, a u slučaju smrti progonjene osobe ili njoj bliskog lica, zaprećena kazna za učinioca je zatvor od jedne do 10 godina.
Za krivično delo „polno uznemiravanje“, Krivični zakonik kaže da je to „svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje za posledicu ima da kod žrtve izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponizavajuće ili uvredljivo okruženje“, naveo je Stefanović.
Prema njegovim rečima, cilj ovog krivicnog dela je prevencija, ali i da pored žrtve štiti javni moral i normalnu atmosferu u našem društvu.
„Ne može niko da na primer prolazi svojim vozilom pored vas i da vam dobacuje, pritiska sirenu i na taj način vas uznemirava i stvara neprijatnu situaciju“, naveo je Stefanović.
Što se tiče polemike u javnosti da li pričanje „masnih“ viceva predstavlja radnju izvrsenja ovog dela, Stefanović kaže da je tu opredeljujuć subjektivan osećaj žrtve.
„Ako vam neko ispriča masni vic, a vama je to smisao humora i ne osećate neprijatnost naravno da niko neće krivično odgovorati zbog toga. Ali ako upozorite pričaoca takvih viceva da vam je neprijatno i da takve teme više ne pokreće, a on nastavlja to da radi – znači da ima nameru da vas ponižava i stvara uvredljivu sredinu.
„U tom slučaju takvo lice će odgovarati za izvršenje krivicnog dela polno uznemiravanje“, naveo je zamenik tužioca.
On je napomenuo da je, prema zakonskom opisu krivičnog dela, potrebno da se desi više radnji kojima se stvara neprijatna i uvredljiva atmosfera.
„Izvršilac ovog dela može da bude partner, ali i kolege s posla koji vas dovode u takve situacije“, naveo je Stefanović.
Zaprećena krivična sankcija za osnovni oblik dela je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci, a ukoliko je delo izvršeno prema maloletniku, kazna zatvora je od tri meseca do tri godine.
Pored ovih krivičnih dela, od sutra će se primenjivati još tri dela protiv sakaćenja ženskog polnog organa, prinudnog zaključenja braka i navođenja deteta da prisustvuje polnim radnjama.
Tako će onaj ko drugu osobu primora na sklapanje braka, biti sankcionisan kaznom od tri meseca do tri godine zatvora, a ako žrtvu prinudnog braka odvede u inostranstvo, zakon za njega predviđa zatvor do dve godine.
Kada je u pitanju novo krivično delo „sakaćenje ženskog polnog organa“ zakon kaže: „Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina“, a ako nastupi smrt ženskog lica, učiniocu preti zatvor od dve do 12 godina.
„Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama“ je novo krivično delo za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Ako je to delo učinjeno primenom sile ili pretnje, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com