Albanski sudovi priznaju i punomoćja mrtvih Srba kao potvrdu da su prodali imanje Albancu. Uništeno je i uzurpirano oko 35 hiljada srpskih domova. Kako pomoći sunarodnicima da vrate oteto?
Privatna svojina je „sveta krava“ u svim civilizovanim društvima, pa nije ni čudo što se takozvana država Kosovo ovog pravila, koje je inače uspostavio Zapad, ne pridržava. Naime, od ukupne površine od 1,088 miliona hektara, na koliko se prostire Kosovo i Metohija, Albanci su uzurpirali preko milion zemljišnih parcela koje su u privatnom vlasništvu Srba! I to nije sve.
Prema rečima profesora međunarodnog prava dr Dušana Čelića, osim zemljišta, trajno ili delimično je uništeno više od 35.000 kuća i stanova. Kolika je vrednost ove imovine teško je proceniti, ali se meri u milijardama evra.
„Srbi za ovu štetu nisu dobili nijedan dinar ili cent naknade. Pre svega, jer Unmikov mehanizam za vraćanje imovine nije obuhvatao naknadu štete ukoliko je ta imovina oštećena ili uništena. U takvoj situaciji, Srbima je ostao samo redovni, takozvani kosovski mehanizam. Dakle, da se obrate njihovom sudu za naknadu štete, pri čemu je to jedan začarani krug. Jer ako podnesu tužbu, oni moraju da navedu ko je odgovoran za nanetu im štetu“, navodi Čelić.
Objašnjavajući šta to znači u praksi, naš sagovornik kaže da, na primer, Srbin ne može nikoga da tuži za uništenu imovinu tokom organizovanog nasilja nad Srbima u martu 2004. ili nasilja posle 10. juna 1999. godine, jer ne može da taksativno imenuje počinioca.
„Za sve to nije niko odgovoran! A zapravo bi morala da bude odgovorna privremena vlast na Kosovu. Drugim rečima, ta šteta bi trebalo da bude naplaćena iz kosovskog budžeta, ali u brojnim slučajevima koje sam uspeo da vidim — te tužbe su odbacivane jer sudovi nisu prihvatali odgovornost Kosova za takvu štetu“, objašnjava naš sagovornik.
Ako bismo pomnožili samo 35.000 oštećenih ili uništenih srpskih domova sa cenom od oko 50.000 evra, što bi u ovom trenutku bila cena nekretnina ispod prosečne cene na ovoj teritoriji, Kosovo je samo po ovom osnovu Srbima dužno skoro dve milijarde evra, a možda i više, dodaje on. Na to treba dodati vrednost svih uzurpiranih zemljišnih parcela…
Profesor Čelić podseća da je pre tri godine Evropska organizacija za bezbednost i saradnju radila istraživanje na primeru od 350 slučajeva u kojima su Srbi podneli krivične prijave za re-uzurpiranu imovinu (to su one nepokretnosti koje je Unmik oslobodio od uzurpatora — a uzurpator ponovo nakon pravosnažne odluke tu istu imovinu uzurpirao). To istraživanje je pokazalo da niko od 90 njih koji su procesuirani za prisvajanje srpske imovne nije odgovarao, već su samo bili novčano kažnjeni sa po 600 evra.
„Dakle, niko nije išao u zatvor, iako je to i prema kosovskim zakonima krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora i do pet godina robije“, kaže Čelić.
Naš sagovornik objašnjava da je postojalo pravilo Unmika da prognani kosovski Srbin, ako dobije njihovu odluku da mu je imovina oslobođena od uzurpatora Albanca, a ne može da uđe u svoj posed, ima mogućnost da svoju imovinu poveri, ostavi na upravljanje Unmiku, odnosno Unmikovoj agenciji za imovinu.
„Dakle, da Unmik nastavi da upravlja tom imovinom u njegovo ime i za njegov račun. Međutim, čak je i ta imovina re-uzurpirana. A šta tek sa onom imovinom koju Srbi nisu poverili Unmiku?“, pita se naš sagovornik.
Nada da bi Srbi mogli da povrate svoju imovinu se donekle može tražiti u projektu Evropske unije o pravnoj pomoći, navodi Čelić, gde EU angažuje tim pravnika koji pomažu Srbima u procesima pred kosovskim sudovima.
„Međutim, ta mera nije dovoljna. Ona donekle olakšava položaj Srbima da ne plaćaju advokata iz svog džepa, ali postoji dodatni problem, a to je diskriminaciona primena od strane kosovskih sudova. Ti sudovi ne primenjuju ni svoje propise na objektivan način, pa se često dešava da prihvataju lažno punomoćje. Znači advokat Albanac pokaže to punomoćje kojim ga je navodno Srbin ’ovlastio‘ da proda njegovu imovinu. Ima slučajeva gde su i srpske mrtve duše navedene kao ovlastioci na tim punomoćjima. Sud sve to prihvata. To je postao unosan biznis u kome svoje mesto ima i kosovski katastar nepokretnosti, koji prihvata da ubeleži u katastar Albanca kao vlasnika, iako dokumenti nisu verodostojni“, objašnjava Čelić.
To je, kako kaže, gvozdena zavesa na koju Srbi nailaze na Kosmetu, i jedino što mogu da urade jeste da alarmiraju stručnu javnost, i to ne u Srbiji već u EU i dalje, posebno što se u kvartalnim izveštajima koje podnosi Unmik problem masovne sistematske uzurpacije srpske imovine — uopšte ne tretira.
„Treba reći da je Unmik svojevremeno doneo i propis koji se zove Uredba o registraciji ugovora o kupovini nepokretnosti u posebnim geografskim oblastima, koji ni sam Unmik nikada nije sprovodio, a to sada naravno ne pada na pamet ni kosovskim vlastima. On je podrazumevao da se zabeleži svaki kupoprodajnu ugovor u kome su stranke različite etničke pripadnosti, ali i da se istraži poreklo novca. To, nažalost, nije funkcionisalo ni tada, a ne funkcioniše ni sada“, navodi profesor Čelić.
Dodatni problem je, prema njegovim rečima, i činjenica da se Srbija obavezala da vrati katastar nepokretnosti Prištini, a da zauzvrat Geodetski republički zavod nema nikakvu kontrolu nad onim što se dešava u Katastru Kosova i Metohije.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com