„Meni je, pravo da vam kažem, svejedno u čiji ću voz da uđem, zrenjaninski ili vršački, važno je da pređem Dunav, ali vidim da su nešto proredili, a sramota je kako ovde sedimo u ledenoj i prljavoj čekaonici. Evo, ja više od sata“ govori jedan od tri putnika koji su se zatekli na glavnoj pančevačkoj železničkoj stanici.
Skoro će 10 časova, ovo troje je već obavilo kupovinu na čuvenom pančevačkom buvljaku, pa onako s nogu i uz jednodušnu potvrdu da je strašno hladno, ali i prljavo i zapušteno da se sedi i čeka, dodaju da žure u Beograd, opet na ulicu da nešto od kupljenog prodaju. Tako izgleda stanica – stajalište kojom tek prolaze sve ređi vozovi, a ni železničari nisu baš bili na mukama da prebroje 29 putnika koji su vozili na relaciji „Beograd Dunav” –„Pančevo glavna”.
Obruč saobraćajnih muka oko Pančeva steže se već godinama. Nekada „brze pruge Srbije” oličene u „Beovozu”, koji je nakon transformacije postao „Srbija voz”, u oba pravca je zaista i pravio prsten oko grada vozeći putnike (istina brzinom od oko 40 kilometara na sat), ali ipak direktno, „čak” do Novog Beograda, pa i Nove Pazove.
Od 11. decembra iz grada na Tamišu vozom se putuje tako što se od Ovče ulazi u sistem javnog gradskog saobraćaja Grada Beograda i „Bg voz” u kom je potrebna busplus kartica, a na putu u prestonicu može se uhvatiti i kompozicija od jednog vagona koja kreće iz Zrenjanina ili Vršca sa poslednjim stajalištem na beogradskoj stanici „Dunav”, kod Pančevačkog mosta. „Sugrađanima je više problem presedanje i plaćanje dve karte, jer jedna je cena po tarifi ’Srbija voza’ od Pančeva do Ovče, a onda od Ovče ulaženjem u sistem busplusa plaća se druga”, objašnjava gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov.
Druge nema, dodaju u Gradskoj upravi, a presedanje ne može drugačije biti regulisano i još dodaju da je pre stupanja na snagu novog režima saobraćaja na ovoj relaciji „Srbija voz” nudio gradu povećanje broja polazaka iz Pančeva ka Ovči, ali je i traženo da za to lokalna samouprava odvaja finansijska sredstva. „Imajući u vidu da smo u procesu transformacije našeg lokalnog Auto-transportnog preduzeća, takvim ulaganjima bismo mu smanjili promet. Mi moramo da finansiramo i pružamo uslugu najvećem broju korisnika, ali ako bude bilo potrebe, onda ćemo za budžet 2018. razmišljati i o takvim rešenjima”, kaže gradonačelnik Pavlov.
Pančevo ima i potpisan sporazum sa Beogradom o izradi studija izvodljivosti za povezivanje dva grada autobuskom linijom 108, koja svoju poslednju stanicu ima neposredno pred ulazom u grad, što je mnogima koji putuju iz Beograda smetalo, jer su morali peške oko dva kilometra i preko starog tamiškog mosta da bi ušli u Pančevo.
Taj problem, verovatno, skoro neće biti rešen, jer novo slovo zakona propisuje da lokalne samouprave mogu da se udružuju radi obavljanja komunalne delatnosti, ali ne i kada je reč o gradskom i prigradskom prevozu. Tako, s ove strane Dunava samo još odzvanjaju krilatice iz devedesetih prošlog veka o „brzim prugama Srbije” i „železničkom prstenu Beovoza”, koji je trebalo, a zapravo nikada nije približio Pančevce Beogradu.
Putnici s početka priče su svi do jednog bili Beograđani. Pančevci – radnici, đaci i studenti gotovo da više i ne koriste usluge železnice, voze se tih petnaestak kilometara autobusima i divljim kombi prevozom, kom lokalna samouprava decenijama pokušava da preseče put. Njih pominju i gosti iz prestonice koji dodaju uglas da „divljacima” ovakvo stanje samo ide naruku. Usput, žale se i na uslove putovanja s one strane Dunava i istoimenu stanicu ispod „Pančevca”, na kojoj su ih dočekala zaključana vrata, pa se kažu „ne može ni ući i ogrejati, niti otići do toaleta”. „Imam utisak da hoće putnike da oteraju. I ja bih išao kombijem, ali mi je ovako jednostavnije do buvljaka. Inače, u voz ne bih ni seo,” kaže jedan od putnika na relaciji Pančevo–Beograd.
(O. Janković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com