„Tokom pregovora o Kosovu u Rambujeu i Parizu bilo je jasno da će uslediti vojna intervencija ako se ne dođe do mira i sporazuma.“ To je izjavio jedan od trojice glavnih albanskih pregovarača, u Rambujeu Veton Suroi.
„Za obe strane bilo je očigledno da će uslediti bombardovanje kao finalana konsekvenca, ako se do mira i ugovora ne dođe zbog Beograda“, rekao je Suroi za Tanjug dve decenije nakon početka mirovne konferencije u Parizu koja je bila jedna od poslednjih, a po svedočenju srpskih učesnika – neiskrenih šansi da se potpiše sporazum i izbegne bombarovanje SRJ.
Prišitnski publicista, međutim, smatra da se vojna intervencija mogla izbeći.
„Bombardovanje se moglo se izbeći, ono je bilo najgora opcija. Milošević je imao manevarski prostor da učini nešto što je bilo mogući dogovor o tranzicionom putu koji bi u mirnom okviru doveo do uspostave dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova“, kazao je Suroi.
Suroi, koji je sa Ibrahimom Rugovom i HašimomTačija činio okosnicu pregovaračkog tima, rekao je da je kao direktni učesnik u razgovorima u Francuskoj, video da nije postojala volja Beograda.
„Sama činjenica da Milošević nije bio u Rambujeu govori o njegovom nesudelovanju u rešavanju problema“, rekao je Suroi.
Suroi je takođe u izjavi za Tanjug rekao i da dosadašnji proces u Briselu pregovora nije dao željene rezultate, te da je bolje da se ovakav kakav je prekine, nego da se traljavo nastavi i pri tome očekuje rešenje.
„Obe strane moraju biti mnogo ambicioznije, ozbiljnije i konstruktivnije i moraju biti i mnogo inventivnije i naći okvir koji će voditi ka završavanju konflikta i trajnom miru“, rekao je on i dodao da se taj nezavršeni konflikt odražava na živote i razvoj bogatog demokratskog društva.
Skup u Parizu, poslednja runda pregovora o Kosovu, počela je 15. marta 1999, a okončan neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.
Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma – Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.
Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk, 22. marta u još jednom pokušaju nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.
Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com