Botovi postaju sve češća pojava kako u svetu, tako i u Srbiji. Ljudi koji svojim komentarima na internetu stvaraju iluziju ogromne podrške nekome ili pak stvaraju suprotan utisak, i najčešće se koriste u političke svrhe.
Botovanje je organizovano dejstvo grupe pojedinaca, čija je namera da veličaju neku ličnost ili ideju, ili da je omalovaže. Koriste se da stvore opšti utisak o nečemu, koji ide u korist političkom ili drugom organu koji ih angažuje.
U svetu postoje “farme klikova”, koje se najčešće nalaze u siromašnijim zemljama, gde je i radna snaga jeftina, kao što su Kina, Indija, Nepal, Šri Lanka, Egipat…
Ovaj pojam je postao jako rasprostranjen i kreće se od pojedinačnih botova do ogromnih skladišta u kojima se nalaze hiljade telefona i kompjutera.
Sagovornica Danasa Tatjana Vehovec, izvršna direktorka Centra za nove medije Liber, kaže da “botovanje, kako ga mi zovemo, odnosno astroturfing*, kako se preciznije terminološki određuje ova pojava, nastalo je još polovinom 80-ih godina, kao oblik marketinškog zasipanja javnosti dobrim (ili lošim, ako je i u interesu konkurencije) mišljenja o nečemu (proizvod, usluga, politčka opcija, nacrt novog zakona i javna rasprava o njemu…), što ima zadatak da utiče na mišljenje ostalih”.
“Nama najbliže sećanje na botove, kada ih nismo tako nazivali, bila je insitucija „pisma čitalaca“ u novinama, kada je preko nekog izmišljenog ili anonimnog čitaoca, trebalo plasirati neki stav ili mišljenje, a kako bi se povela rasprava i uticalo na javno mnjenje”, objašnjava Vehovec.
Ona navodi da je “pojavom interneta, pre svega društvenih mreža, astroturfing podignut na nivo ozbiljne strategije u političkoj ili poslovnoj borbi i uvek, s pravom, ima negativno značenje”.
Kako kaže, prve ovakve pojave primetile su se 2009. godine u SAD.
“Prve online pojave astroturfinga u politici registruju se u kampanji konzervativaca tokom izbora u SAD. Od onda se mnoge države mogu „pohvaliti“ ovakvom praksom u političkom marketingu. Kod nas smo uposlene botove, zapazili 2014. godine, a njihov modus operandi objasnili i dokazali 2015. godine”, kaže Vehovec.
Botovi su ljudi koji isključivo rade za novac ili neku drugu korist.
“Botovi su ljudi koji su uposleni da za nečiji interes promovišu neko mišljenje. Oni za to primaju novac, ili dobijaju posao, ili imaju neki treći ekonomski ili poslovni interes. Fanatici nisu botovi. To su ljudi koji veruju i frenetično to zastupaju, za džabe. Dokle god nema poslovnog angažovanja i botovske ekonomije, ne bi trebalo da etiketiramo ljude kao botove”, objašnjava ona.
Vehovec navodi da “svaki put kada svoje neistomišljenike nazovemo botom, ili nekoga ko strasno zastupa svoje autentično mišljenje pogrešno prozovemo botom, mi devalviramo stvarni problem botovske pojave u Srbiji: armiju plaćenih ljudi koji koji targetuju i zlostavljaju svoje žrtve na Internetu, po komandi i dogovoru, za interes svog poslodavca i za to primaju novac. Botovi su pošast, a fanatici su gnjaveži. Velika razlika”.
Vehovec naglašava da oni ne rade za sendvič, već za novac iz budžeta.
“Najveće bot armije na svetu imaju Kina i Rusija. U javnost su svojevremeno procurele slike ruske fabrike komentatora koji se povezuju s Kremljom i zovu ih veb-brigade Kremlja, kineske botove nazivaju ljudima od 50 centi jer ih toliko plaćaju za svaki komentar koji moderator portala ne izbriše, a naši botovi su spontano u javnosti dobili naziv „sendvičari“, jer navodno rade za sendvič”, kaže ona.
Vehovec ističe da se “u svetu botovanje radi mnogo diskretnije, jer u modernim demokratijama to podleže odgovornosti po više zakona, recimo o oglašavanju. Ipak, postoji. Tvrdi se da su botovi pomogli Trampu da dođe na vlast. Ili da su botovi sproveli kampanju Brexit na internetu i zavšili taj posao”.
“Poredeći naš slučaj sa zemljama u okruženju, možemo se „pohvaliti“ najrazvijenijom botovskom strukturom, i modus operandi naših botova ne nazire se u regionu ni u tragovima. Takođe, moramo biti prezicni i napomenuti da kada kažemo bot u Srbiji, pre svega mislimo na ljude uposlene od strane SNS-a. Iako i druge političke opcije imaju svoje vatrene zagovornike na mrežama, verujemo da su to više aktivisti (posao iz uverenja, politički početnici ili entuzijasti koji dobrovoljno lepe plakate), a mnogo manje botovi (posao sa platom)”, objašnjava ona.
Vehovec upozorava da “Srbija, takođe, ima i svoje „krpene lutke“, bot naloge koji su otvoreni da budu aktivirani kada za to bude bilo potrebe, za cilj koji bude zacrtan. Brigade krpenih lutaka u Srbiji imaju i neki mediji”.
“Kao odgovor na bot zagađenje Tviter prostora u Srbiji, mi smo jedina zemlja u regionu koja ima BotBlocker besplatnu ekstenziju koju možete skinuti za mreže FF i Chrome, i koja vam automatski blokira botove ako ovoj mreži pristupate preko jednog od ova dva pretraživača”, otkriva ona.
Pretpostavlja se da u Srbiji postoje organizovana radna mesta za ljude koji se bave botovanjem.
“Veruje se i da svako javno preduzeće ima izmišljena radna mesta nekakvih referenata i saradnika za ovo i ono, a zapravo ljudi čiji je zadatak da botuju puno radno vreme, a primaju platu za to neko fantomsko radno mesto”, kaže Vehovec.
Ona objašnjava i “da ova pretpostavka drži vodu, da sa jedne IP adrese botuje velika količina ljudi, govori nam i nova izmena Tviterovog algoritma, koja nepogrešivo botove po kriterijumu „više ljudi sa jedne IP adrese na istu temu“, smešta ove u nevidljivi odeljak „See more replies“, odakle nam ne stiže čak ni notifikacija da su pokušali interakciju s nama”.
“Mi smo plodno tle za botovanje, ne samo zato što je botovanje u Srbiji nada da ćete dobiti radno mesto, ili dug koji isplaćujete jer ste dobili radno mesto, mi smo plodno tle jer niko ništa ne radi da ovu pojavu kazni. A moglo bi po najmanje dva pozitivna zakona: Zakon o zaštiti potrošača i tim zakonom je obuhvaćena Nepoštena poslovna praksa (III) i, Zakon o oglašavanju, delovi o, recimo, obmanjujućem i uporednom oglašavanju ili zabrani za podsticanje diskriminacije”, navodi ona.
“Možete li da zamislite da tržišna inspekcija usvoji vašu prijavu na sumnju da je botovanjem došlo do kršenja dva zakona i izađe na teren da ispita? Ni ja”, zaključuje Vehovec.
*Astroturfing je pojam koji se koristi da objasni pojavu dirigovanog, dogovorenog ili plaćenog mišljenja javnosti o nečemu, a koje treba da izgleda kao prirodno i masovno javno mnjenje. Kako se spontana inicijativa građana na engleskom jeziku naziva „grass root“, samonikla incijativa, tako je njena suprtonost astroturfing, od imena brenda za proizvodnju veštačke trave.
(Vojislav Stojsavljević, „Danas“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com