Kako se približava dve decenije od NATO bombardovanja, deluje da bi se u vazduhu moglo osetiti pomirenje, piše danas britanski Bi-Bi-Si u tekstu pod nazivom „Sada svi zajedno: Srbija i NATO ostavili bombardovanje iza sebe“, povodom održavanja civilne vežbe Srbije i Alijanse o upravljanju posledicama vanrednih situacija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Bi-Bi-Si, kako navodi britanski javni servis, da oseća da je vreme za Srbiju da preispita negativna osećanja prema NATO.
„Mislim da je sve to zbog emotivnih pitanja – uglavnom zbog 1999. godine i pitanja Kosova. To je nešto na čemu moramo da radimo – i to je nešto što ćemo raditi u budućnosti. Mislim da ćemo nakon nekog vremena, morati da postavimo stvari na racionalnije osnove. I to će se dogoditi“, rekao je Vučić.
Podsećajući da se himna NATO ne čuje često u Srbiji, Bi-Bi-Si napominje da je ona ove nedelje ođekivala u Mladenovcu jer je Srbija po prvi put bila domaćin velikih vežbi predvođenih NATO, ali ističe da Srbi nisu zaboravili „akcije NATO“ 1999. godine.
„Druge bivše jugoslovenske zemlje možda su se pridružile NATO, ali se javno mnjenje u Srbiji i dalje snažno protivi tome“, napominje britanski javni servis.
Bi-Bi-Si primećuje da su Vučić i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uspravno stajali dok je intonirana himna, dok se iza njih nalazio amblem u kojem su spojene srpska zastava i logo NATO-a, te smatra da bi ta scena „mogla biti šok za one koji Beograd smatraju vernim saveznikom Moskve“.
Britanski servis, međutim, napominje da Srbija dugo vodi politiku vojne neutralnosti, a da njeni vojnici redovno učestvuju u vežbama koje orgaizuju i Rusija i NATO.
Podseća i da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da je partnerstvo sa Srbijom postalo još važnije, ali ističe da je pitanje da li je Srbija spremna da prihvati bliže odnose sa NATO.
Kako navodi, šetnja Beogradom, gde se mogu videti murali i grafiti protiv NATO, potvrđuje da je sećanje na bombardovanje i dalje bolno za mnoge ljude.
Prenosi i izjavu direktora Beogradskog instituta za evropske studije Miše Đurkovića, koji smatra da se teško može videti promena stavova.
„Nakon 2000, zemlje NATO nastavile su da vode opštu regionalnu politiku ovde veoma zasnovanu na dvostrukim standardima. LJudi dolaze do veoma logičnog zaključka da NATO ne radi mnogo stvari, koje bi poboljšale njihov pogled na Zapad“, kaže Đurković.
S druge strane, navodi Bi-Bi-Si, ima onih koji su ubeđeni da je neizbežno da će Srbija nastaviti da se kraće dalje ka Zapadu, imajući u vidu da su pregovori o njenom pristupanju EU u toku.
Jedna od njih je i direktroka Centra za ervoatlanske studije Jelena Milić, koja kaže da „svi možemo mnogo da dobijemo“.
„Zemlja se približava političkom Zapadu, za sada vojno neutralna, ali uz proces EU integracija koji bi mogao da dovede do demokratskog nadzora nad vojskom. Ali najvažnije, presecanje ključnog puta ruskog uticaja u regionu“, rekla je Milić.
Bi-Bi-Si navodi da bi se vežba Srbije i NATO o upravljanju posledicama vanrednih situacija pre bi se mogla shvatiti zdravo za gotovo, nego kao znak bilo kakve promene lojalnosti.
„Ali kako se približava 20. godina od bombardovanja NATO, deluje da bi se u vazduhu moglo osetiti pomirenje, pre nego uzajamne optužbe“, zaključuje britanski javni servis.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com