Pričam sa komšijama, prijateljima… Kako žive, da li su zaposleni, kakva je plata i kad stiže?
Da pođem od sebe- ’74. sam godište, živim u Beogradu, dipl. pravnik, nezaposlena (radila u struci 8 godina, po raznim državnim preduzećima, uvek zapošljavana na određeno vreme i uvek preko veze).
Većina mojih prijatelja jako teško živi – nema posla, plate ne isplaćuju mesecima… znate sve, nažalost.
Sada ne tražim posao, živim lepo, ali to nije tema.
Do pre godinu dana, mama mi je bila jako bolesna (nisam mogla da je ostavim samu ni na kratko), živele smo od njene penzije, koja je za naše uslove bila solidna…
Ipak, dešavalo mi se da uveče legnem gladna. Moje pitanje je: ‘Da li ste gladni?‘“ (*samouka)
- U Srbiji je ne stotinu hiljada više gladnih nego sitih. (sumnjivo lice)
- Gladnih svakako ima. Mislim da je najveći problem to što smo klonuli duhom. Nismo u stanju da se sa bedom nosimo na način na koji to čine neki drugi. Čak i oni koji imaju koliko-toliko dovoljno nezadovoljni su i svojim načinom razmišljanja dodatno sebi i onima oko sebe zagorčavaju život. U Srbiji zaista niko ne bi trebalo da bude gladan. Da su stvari sjajne, nisu, ali nema rata, ima vode, ima zemlje. Žalosno je i poražavajuće da nismo u stanju da prehranimo svoj narod. Tačnije, nije da nismo u stanju, već do toga nikome nije stalo. (haeul)
- Prilično su posećeni kontejneri ovde u mom kraju, ne ovi ganci što skupljaju limenke i plastiku i sl. nego penzioneri uglavnom, nađe se bajate hrane za pojesti. (cave man)
Napišite nam i Vi šta mislite na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com