Posle nedavnih zemljotresa u Italiji, a nešto blažih i u Albaniji i BiH, javnost strahuje od mogućnosti da se i Srbija nađe na liniji seizmičkih aktivnosti, a iz Republičkog seizmološkog zavoda poručuju da razlozi za brigu nisu ništa veći nego što su bili pre poslednjih potresa u regionu.
Kako je za Tanjug objasnio zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Branko Dragičević, dovođenje u vezu potresa u Italiji sa zemljotresima u Albaniji i BiH nije bez osnova u geološkom smislu, jer, kaže, i Balkansko i Apeninsko poluostrvo pripadaju „evroazijskoj megaploči“, koja je pod pritiskom, zbog pomeranja „afričke megaploče“.
To, kaže Dragičević, ipak ne znači da će se zemljotresi jaki kao u Italiji desiti i u Srbiji.
„Geološka interaktivnost postoji, svi ti procesi su započeti pre 20 miliona godina i to to se ne može negirati, ali se geodinamičnost ne može u ovom trenutku povezati“, rekao je srpski seizmolog i dodao da se preciznija saznanja o ovim procesima mogu očekivati tek nakon detaljnih izučavanja onoga što se zbiva „u dubini“ planete.
Na Apeninima je od prvog zemljotresa, 24. avgusta, koji je odneo oko 300 života, veoma izražena seizmička aktivnost, pa ne iznenađuje veliki broj naknadnih udara, od kojih više od 50 sa magnitudama većim od četiri stepena.
Serija naknadnih udara će tamo potrajati nekoliko meseci, možda i do godinu dana, kaže Dragičević i podseća na zemljotres na Kopaoniku 1980. godine, kada je serija naknadnih udara, oko 5.000 manjih potresa, trajala nekoliko godina.
„Kad god se dogodi potres poput ovog u Italiji, u okruženju se dogodi zemljotres koji može da navede na razmišljanje da li se mogu očekivati neke reakcije i na našim prostorima, što je verovatno proizvod straha, jer ljudi žele da im sve bude jasno i da sve imaju pod kontrolom“, kaže Dragicević.
Teško je, međutim, sada nagovestiti kakav će scenario da bude u narednim danima, ali seizmičnost na prostorima naše zemlje je i dalje onakva kakva je bila u prošlosti.
Zato bi, kaže, u ovakvim prilikama trebalo podsetiti na to da živimo na trusnom području, da se neće desiti zemljotresi kao u Italiji, ali da se u zavisnosti od toga gde se oni dešavaju, u urbanoj ili ruralnoj sredini, mogu očekivati štete slične onima u Kraljevu 2010. godine.
„U Srbiji ima opasnosti od zemljotresa, ali je ona ista kao što je bila pre zemljotresa u Italiji“, podvlači Dragiceivć.
Prema njegovim rečima, seizmička opasnost je prisutna, ali sama po sebi nije razlog za strah, već opomena da se zaštitimo od štetnog dejstva zemljotresa i da preduzmemo mere da njihovi negativni efekti budu što manji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com