Kritike ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na račun Makedonije, sa kojom Srbija nije imala gotovo nikakvih ozbiljnih bilateralnih problema, analitičari tumače kao pozitivnu poruku Grčkoj uoči dolaska premijera Aleksisa Ciprasa i kao pokušaj Beograda da obezbedi još neki glas protiv članstva Kosova u UNESCO.
„Ponovo imamo aktuelnu priču o zahtevu Kosova za članstvom u UNESCO. Srbija sada očito pokušava da pritiskom na susednu Makedoniju obezbedi još neki glas, koji bi sprečio da u nekom novom ciklusu lobiranja Kosovo uspe da postane član Uneska“, kaže predsednik Centra za spoljnu politiku Aleksandara Joksimović za Dojče vele.
Smatra, međutim, da bi trebalo reći da je teško očekivati da Makedonija tu promeni stav s obzirom na unutrašnjopolitičke probleme koje ta zemlja ima.
Prema njenim rečima, postoji još jedan važan razlog zašto se Srbija sada, naizgled neizazvano, setila da kritikuje Makedoniju:
„Do kraja januara Srbiju bi trebalo da poseti grčki premijer Aleksis Cipras i ovo je sada zgodan trenutak da se Grčkoj pošalje neka pozitivna poruka. Odnosi sa Grčkom već dosta dugo ne beleže nekakav pozitivan trend; nema nekih konkretnih problema, ali veoma retko dolazi do susreta na najvišem nivou.“
Makedonija je sa jedne strane iznenađena napadima koji su usledili iz Srbije, ali isto tako, u Beogradu se kaže da ljutnja Srbije nije neočekivana ili neopravdana, jer se radilo protiv srpskih interesa.
„Potpuno je jasno da svakako nije u srpskom interesu kada neka od susednih zemalja prizna Kosovo“, kaže Aleksandra Joksimović, „ali je uvek u pitanju reakcija i poređenje reakcija u odnosu na pojedine zemlje. Razloga za reakcije i ljutnju svakako ima, ali one nisu prema svima iste. Srbija nije na isti način tim povodom reagovala prema svim zemljama u susedstvu i regionu, a posebno to nije radila prema nekim drugim evropskim i svetskim zemljama.“
„Ako govorimo o lošem početku godine za regionalne odnose i ako pokušamo da analiziramo kako će se stvari odvijati tokom 2017. godine, možemo reći da su dešavanja u regionu blagi eho globalnih kretanja“, napominje Aleksandra Joksimović i dodaje:
„Pre svega moramo videti kakvi će biti odnosi novog američkog predsednika Donalda Trampa i Evropske unije, ali i da li će doći do relaksacije odnosa sa Rusijom. Sa druge strane, EU ima dosta svojih problema i videćemo koliko će ona uopšte biti spremna i voljna da se dodatno bavi Zapadnim Balkanom“.
Izjave ministra spoljnih poslova Srbije su, za Aleksandra Popova, predsednika Centra za regionalizam, teško objašnjive.
Popov napominje da je ovo, na neki način, pokazivanje mišića prema susedima, a novitet je što su se na udaru sada našle Makedonija i Crna Gora, što on, u susret izborima, vidi kao obraćanje biračkom telu.
Popov za Dojče vele primećuje da se kritikom Makedonije, ali i drugih zemalja regiona, ne mogu izvući nikakvi poeni.
„To je pretnja praznom puškom, osim ako Srbija ne misli da bi “veći brat“, a to je u ovom slučaju Rusija, mogao da se obračuna sa onima koji su radili protiv srpskih interesa. Ali, nas i ta ruska podrška košta i to uvek mora da se vrati na neki način“, ocenjuje Popov.
On takođe ističe da „ni Srbija nije bezgrešna, naročito kada je u pitanju rat u bivšoj Jugoslaviji i da ona nije baš toliki svetac koji bi sada svima okolo trebalo da deli lekcije.“
Popov smatra da nema mnogo razloga za optimizam.
„Svaka od zemalja regiona ima dosta unutrašnjih problema, koji se onda reflektuju i na odnose sa susedima. Imamo praktično stalne cikluse izbora koji ne rešavaju političke probleme. Suviše je zapaljivog materijala u regionu, kao posledica raspada Jugoslavije koji sada tinja i jedino možemo da se nadamo da se to neće dalje razbuktavati“, naveo je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com