Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman želi da naredne nedelje Srbija otvori tri nova poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, ističe da je Nemačkai dalje privržena opredeljenju o evropskoj perspektivi regiona i Srbije, ali je istovremeno uveren da će EU iz aktuelne krize izaći još snažnija.
Ditman je na konferenciji „Četvrti beogradski dijalozi“ ocenio da iskreno treba reći da je EU u fazi u kojoj se suočava sa izazovima i internim reformama, ali da istovremeno nema odstupanja od obećanja vezanih za evropsku perspektivu.
Nemačka, kako je naveo, želi da se otvore dalja tri poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom, i za to, tvrdi, nema nikakvih novih uslova.
„Želimo da Srbiju dalje podržimo na putu ka EU. To je i u interesu Nemačke, jer želimo da podstičemo stabilnost u regionu. Takođe već sada sarađujemo sa Srbijom kao da je članica EU, kao u slučaju izbegličke krize“, rekao je Ditman i dodao da veruje da je i u interesu Srbije da ide ka EU, jer pristupni proces predstavlja motor za reforme.
U tom je smislu izrazio uverenje da će EU izaći iz krize snažnija, te da će kao takva moći da Srbiju pozdravi kao novu članicu.
Govoreći o problemima EU, Ditman je posebno pomenuo jačanje populističkih i nacionalističkih snaga, primetivši da nijedna zemlja nije dovoljno velika da može sama da rešava takve izazove.
Naglasio je, s druge strane, da je EU veoma bitna, jer je, tvrdi, bila put za prevazilaženje rata u Evropi, a ujedno je Unija, dodao je, i uspešna ekonomska priča, zajednica vrednosti.
Ditman veruje da se jedino zajedničkim snagama mogu salvadati izazovi s kojima se svet suočava u 21. veku.
Globalizacija je, kako kaže, donela blagostanje, ali ije istovremeno kod mnogih građana izazvala strah da bi mogli biti gubitnici globalizacije, da bi ona mogla oslabiti nacionalni suverenitet.
EU je, međutim, tvrdi Ditman, već uspešno prevazišla ekonomsku i finansijsku krizu a konkretne su mere već donele rezultate.
Kao izazov je naveo i izbegličku krizu, zahvalivši posebno srpskoj vladi i građanima na humanom i odgovornom pristupu, odnosno zajedničkom pokušaja ophođenja s tim problemom.
A pominjući kao jedan od izazova rast terorizma u Evropi, Ditman je, imeđu ostalog, poručio da svi nabrojani izazovi vodili jačanju populističkih i nacionalističkih stranaka, koji rešenje vide samo u nacionalnoj državi.
„Međutim izazovi su transnacionalni i nijedna članica nije dovoljno velika da ih reši sama“, uveren je Ditman, koji odgovoru na rast populizma i nacionalizma smatra da je neophodno da EU daje rezultate i da više sarađuje sa građanima, kako bi oni bili što više uključeni u proces odlučivanja.
On navodi da su ekonomska i finansijka kriza bile suštinski izazov, ali kaže da nisu uzdrmale EU u njenim osnovama.
U tom je kontekstu, kako kaže, EU preduzela važne korake, sprovela dalekosežne strukturalne mere, pa tako, recimo, Irska i Francuska, zemlje koje su bile teško pogođene, sada imaju najveći rast.
I o problemima migracije, kako je naveo, donete su važne odluke koje treba da ojačaju spoljnu granicu i koje pokazuju da je EU delotvorna.
Referendum u Velikoj Britaniji, međutim, prema oceni Ditmana, bio je težak udarac, ali, dodaje, nema centrifugalnog procesa u Uniji, već je Bregzit prouzrokovao jasno opredeljenje preostalih 27 država da se Unija ne samo očuva, već i ojača.
„EU je delotvorna i postojaće i u budućnosti“, uveren je nemački ambasador.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com