Petoro dece izgubilo je život u samo nekoliko dana na divljim rečnim plažama širom Srbije. Iako se svakog leta u našoj zemlji utopi pedesetak osoba, veliki broj tragedija na početku kupališne sezone upozorenje je za sve da budu oprezni i izbegavaju neuređena kupališta.
Samo u jednom danu, 11. jula, u mutnim vodama Tise kod mesta Đala izgubljena su tri dečja života. Devojčicu od 15 godina, dok se kupala u reci, povukla je vodena struja i počela je da se davi, pa su joj u pomoć priskočila dva dečaka od 12 i 13 godina. Nažalost, sve troje su se udavili.
„Naizgled mirne reke poput Tise su nepredvidive”, izjavili su ronioci koji su iz Tise izvadili utopljenu decu.
Pripadnici Žandarmerije koji su tragali za nestalom decom ukazali su na veliki broj divljih plaža, sličnih ovoj kod Đale, o kojima niko ne vodi računa i koje su crne tačke reka u Srbiji.
Dan ranije tragedija je pogodila porodicu iz Pančeva: trinaestogodišnjak koji je na kupanje na neobezbeđenu plažu došao sa ocem i sestrom ušao je u Tamiš i nestao pod vodom. U pomoć mu je priskočio otac, ali nije uspeo da ga spase. Ronioci su, na samom mestu nesreće, nedaleko od obale u blizini Pančeva, na dubini od dva metra našli dečakovo telo.
Poslednja u nizu žrtava bio je šestogodišnji mališan koji je pre dva dana stradao u talasima Dunava u selu Dobra kod Golupca. Do nesreće je došlo kada se mališan odvojio od svoje bake koja je brala maline u obližnjoj njivi. Kada je primetila da dečaka nema, baka je otišla do obale Dunava i tamo ugledala samo njegove papuče. Ubrzo je pristigao dečakov otac, koji se bacio u reku i krenuo u potragu za sinom koga je našao na oko pet metara od obale u vodi.
Žrtve ovog leta nisu samo deca, na divljim kupalištima u poslednjih nekoliko dana život su izgubili mladić iz leskovačkog sela Piskupovo i devojka iz Pančeva. Ali, crna lista utopljenika ovde se ne završava.
Ovi i drugi slučajevi utapanja mogli su se sprečiti, kaže Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije.
– Tragedija može da se dogodi na svim kupalištima koja nisu uređena i gde ne postoje službe za spasavanje. Najveća odgovornost je na lokalnim samoupravama, koje moraju da znaju gde su crne tačke i divlja kupališta koja ljudi godinama posećuju – ističe Grujić.
On pita zbog čega ovakve plaže nisu zatvorene ili uređene do te mere da budu bezbedne.
– Svi znaju gde se kupači leti okupljaju, a tu uvek ima mnogo dece. Te divlje plaže nisu nastale pre tri dana, već daleko ranije, ali niko ništa ne preduzima da bi zaštitio ljude – kaže Grujić.
On ističe da kupanje na divljoj plaži nosi neograničen broj rizika i podseća da se ove priče svi sete tek posle tragedija, a niko ne razmišlja o prevenciji.
Lokalne samouprave mogu da zabrane kupanje na divljim plažama, kažu u Rečnoj policiji.
– U Beogradu su crne tačke, to jest mesta gde ima najviše divljih plaža na Dunavu i gde se najčešće dešavaju utapanja, kupališta oko Velikog ratnog ostrva, Ada Huja i potez uz obalu pored Krnjače. Osim neuređenih kupališta, veliku opasnost predstavlja skakanje sa splavova – kaže Saša Knežević, pomoćnik komandira beogradske Rečne policije.
Opasnost predstavljaju i šljunkare na obalama reka, koje mnogi koriste kao plažu, ne sluteći koje ih opasnosti vrebaju u vodi.
U spasilačkim službama i Rečnoj policiji apeluju na kupače da ne posećuju neuređene plaže, jer i naizgled mirne reke ni u jednom delu toka nisu bezbedne. Korita reka često se menjaju, voda je puna virova, a na divljim kupalištima opasnost predstavljaju i stabla kao i otpad koje nosi rečna struja, zbog čega su rizična i za najbolje plivače. Ovo upozorenje naročito se odnosi na predstojeće dane, za koje meteorolozi najavljuju visoke temperature, koje će mnoge izmamiti na vodu.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com