U međunarodnim bankarskim tokovima upalila se „crvena lampica” i Mirjana Marković je ostala bez para iz Rusije. Zaustavljena je moskovska uplata od 1.500 dolara na njeno ime, tri godine stoji to plaćanje. Da li će ga uopšte i biti?
To se, već umorna od napora da naplati svoj novac koji joj zbog njenog imena ne stiže, odavno pita Mirjana Marković (35), majka troje dece iz zlatiborskog sela Željine. Ova Mira ne nosi cvet u kosi i nema vremena da se bavi politikom, niti da piše knjige. Zaposlena je u mesari „Tripkova” na Zlatiboru i ne smiruje se od obaveza na poslu i u seoskom domaćinstvu, ali je nasmejana i kad priča o ovom svom problemu. Posebno je posvećena kad se sa suprugom Dejanom, poljoprivrednikom i trubačem, bori da njihovo troje školaraca – dve kćeri i sin – odrastaju zadovoljni.
Upravo ta želja odvela je 2013. godine Dejana na privremeni rad u Rusiju. Otišao je da kao građevinac nešto zaradi i porodici olakša svakodnevicu. Snašao se tamo, radio kod našeg preduzimača, a onda početkom decembra te godine rešio da svoje ukućane u Željinama obraduje prvim novcem. Dao je tada zarađenih 1.500 dolara kolegi Nebojši Rašoviću da u moskovskoj „Evroaksis banci” uplati taj iznos na ime Mirjane Marković iz Željina, na njen račun koji je otvorila u „Prokredit banci” u Užicu. Učinio je to Rašović 3. decembra 2013. godine, o čemu Mirjana još čuva dokument. Tu se vidi i ime uplatioca i iznos, ruska banka iz koje se šalje i naša koja prima, kao i da je „Dojče banka” bila banka posrednik (korespondent) u tom dolarskom plaćanju.
Naizgled sve jasno i uobičajeno, uredno uplaćeno, ali Mirjani novac ipak nije stigao.
(Branko Pejović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com