Veliki broj trgovačkih lanaca u Srbiji potvrdio je da će početi sa naplatom tankih plastičnih kesa, kako bi se smanjila njihova upotreba i motivisali potrošači da koriste platnene torbe, a sve u cilju zaštite životne sredine.
U Srbiji se godišnje potroši dve milijarde plastičnih kesa koje se teško razgrađuju i ugrožavaju životnu sredinu, rečeno je na današnjem panelu o naplati plastičnih kesa, na kome je zaključeno da je naplata, koja je počela 16. aprila, uspela da smanji upotrebu kesa i do 50 odsto.
Prema račima načelnice odeljenja za upravljanje otpadom, Radmile Šerović, očekuje se da će novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji bi trebalo jasno da propiše način uklanjanja i ograničenja upotrebe plastičnih kesa, biti donet 2019.
„Ministarstvo zaštite životne sredine će tokom 2018. započeti izradu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a nove izmene zakona izvršiće se po uzoru na Direktivu o plastici EU, koja propisuje način smanjenja upotrebe plasičnih kesa. Odredbe te Direktive biće prenesene u domaće zakonodavstvo, a očekuje se da će novi zakon biti usvojen 2019. godine“, rekla je Šerović, ali nije mogla da potvrdi da li će zakon podrazumevati i zabranu upotrebe kesa.
Ona je podsetila da je Ministarstvo, kao jednu od mera suzbijanja plastičnih kesa na tržištu Srbije, uvelo takse za proizvođače plastičnih kesa, koje su niske za proizvođače biorazgradivih i visoke za priozvođače nerazgradivih.
Kako je navela, visina taksi za proizvođače biorazgradivih kesa po toni je 1.296 dinara, a za proizvođače nerazgradivih čak 25.940 dinara po toni.
U 35 zemalja sveta upotreba plastičnih kesa je potpuno zabranjena, EU je donela inicijativu o smanjenju upotrebe tankih plastičnih kesa, a Hrvatska, Slovenija i Crna Gora potvrdile su da će slediti tu direktivu, dok je Srbija, takođe, na tom putu.
Naime, u ponedeljak, 16. aprila, počela je naplata kesa u „Shop&Go“ radnjama, trgovinskog lanca „Delez“, a Nikola Papak, menadžer za koroprativne kumunikacije tog trgovinskog lanca, kaže da su ljudi rado prihvatili tu inicijativu.
„U našim radnjama sproveli smo i anketu koja je pokazala da će 75 odsto građana ubuduće koristiti ceger, ali i da su svesni u kojoj meri plastične kese ugrožavaju životnu sredinu“, rekao je Papak.
On je ukazao da se za samo prva tri dana naplate plastičnih kesa smanjila njihova upotreba i do 50 odsto, što je, kako je dodao, pokazatelj da se ide u dobrom pravcu.
Svetlana Jovanović Mitić iz dm-a je govorila o pozitivnom iskustvu koje taj lanac ima kada je u pitanju prodaja ekološki prihvatljivih platnenih torbi. Prema njihovom iskustvu, sve je veći broj potrošača koji u trgovinu dolazi sa dm-ovim cegerima ili svojim torbama.
Spomenko Đordan iz Univerexporta istakao je da će u kampanji tog trgovačkog lanca akcenat biti na edukaciji potrošača koji za plastične kese imaju alternativu. Nama nije cilj da prodajemo kese, već da potrošače edukujemo da umesto kesa koriste pamučne cegere i to ćemo pokazati deljenjem cegera besplatno, dodao je on.
Ivana Pavlović iz DTL-a istakla je da će cenu potrošačkih kesa, kada u tom lancu krene njihova naplata, svaka članica formirati sama za sebe, vodeći računa o tome da to ne bude previsok zahtev za potrošače koji i dalje budu imali potrebu za povremenom kupovinom kesa.
Organizovaćemo akcije i deliti cegere koje će potrošači koristiti u svakodnevnoj kupovini, dodala je ona.
Trgovci su se složili da na očuvanju životne sredine moraju da rade zajedno i složno i da im za to nije potrebna evropska regulativa.
Jovana Lukić iz SBB-a je poručila da će ta kompanija nastaviti sa sprovođenjem svoje društveno-odgovorne kampanje čišćenja Srbije i edukacije građana, i izrazila zadovoljstvo što sve više kompanija prepoznaje značaj i potrebu ovakvih inicijativa.
Na panelu je, takođe, zaključeno da akcenat ne bi trebalo da bude visina naknade na kese, već sve veće korišćenje pamučnih torbi umesto kesa.
Oni koji se žale da su naknade visoke i da je to još jedan udar na džep potrošača, poručuju na panelu, mogu, jednostavno, poneti torbu i ne platiti nikakvu naknadu.
Kese su samo jedan delić plastike koja se koristi i koja na kraju završi u prirodi, rečeno je na panelu, na kome je poručeno da ćemo se kesa možda i „otarasiti“, ali pitanje je kako ćemo onoga što je u kesi – plastičnih flaša, čaša, pakovanja za slatikše…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com