Prelazak na dualni sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji, sličan onom u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, obezbediće kvalifikovanu radnu snagu za potrebe privrede, rečeno je na predstavljanju studije izvodljivosti uvodenja tog vida obrazovanja.
U našoj zemlji trenutno postoji jaz između potreba tržišta rada i znanja i veština koje pruža formalni obrazovni sistem, pa je obezbeđivanje kvalifikovane radne snage jedan od ključnih izazova u narednom periodu, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije.
Ministar privrede Željko Sertić kazao je da je kvalifikovana radna snaga važna u svim zemljama gde je privreda u razvoju ili na visokom nivou, a još značajnija u državama kao što je Srbija gde se sprovode reforme i na korak do postizanja ozbiljnih razvojnih projekata.
„Mi smo nekada imali dobro razvijeno tržište radne snage i sistem obrazovanja i bili smo ponosni na to…Imali smo sličan sistem dualnom obrazovanju, ali smo raznim reformama sve to unazadali“, rekao je Sertić, dodajući da trenutno praktična nastava izgleda „smešno“.
On je ukazao da mi moramo da vratimo srednjoškolsko, zanatsko obrazovanje na način na koji smo imali nekada, uzmemo najbolje primere prakse zapadnoevropskih zemalja i napravimo sistem održiv na duži rok.
Predsednik PKS Marko Čadež naveo je da sadašnje stanje na tržištu rada karakteriše nesklad između potrebama za kvalifikovanim radnicima određenih profila i njihove raspoloživosti.
„Kvalifikacije radnika nekada nisu pravi odraz njihovog znanja, veština i sposobnosti, posebno kada su u pitanju proizvodna i zanatska zanimanja. Rešenje je dualni model obrazovanja koje uspešno sprovode Nemačka, Austrija, Švajcarska…“, istakao je Čadež.
On je napomenuo da smo slična iskustva u daljoj prošlosti imali i mi, međutim sadašnji sistem srednjeg i stručnog obrazovanja karakteriše gotovo isključivo učenje u učionicama.
Čadež je kazao da su istraživanja pokazala da saradnja privrede i obrazovnih institucija nije sistematski regulisana i uspostavlja se na osnovu pojedinačnih inicijativa, nisu određeni kriterijumi za izbor kompanija gde će se realizovati praktična nastava, kao ni za izbor mentora.
„Kada je sve tako proizvoljno, onda je i slabija zainteresovanost privrednika da učestvuju u obrazovanju – logična posledica“, zaključio je Čadež.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman istakao je da je Srbija na dobrom ekonomskom putu i da očekuje više nemačkih investitora, dodajući da oni traže dobro obučenu radnu snagu.
Oni imaju veliku potrebu za zanatlijama, električarima i drugim tehničkim profilima sa stručnim iskustvom, naveo je Ditman, podsetivši da su nemačke kompanije do sada uložile više od milijardu evra u Srbiju i otvorile 6.000 radnih mesta.
Pomoćnik ministra prosvete Snežana Marković rekla je da je jedan od prioriteta tog ministarstva prilagođavanje obrazovanja potrebama tržišta rada, kao i usklađivanje ponude obrazovnih profila sa potrebama privrede.
Studiju izvodljivosti uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji predstavio je vođa GIZ projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“ Hajnc Diter Harbers, a u tom dolumentu su predstavljeni uslovi, mogućnosti i opcije uvođenja dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji i date preporuke koje će razmatrati privrednicim, ali i druge zainteresovane strane.
Izradu te studije kroz projekat GIZ-a „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, podržalo je Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com