Bojazan sindikata da bi radni angažaman đaka, a što predviđa Nacrt Zakona o dualnom obrazovanju, mogao biti prostor za zloupotrebu dece, dok u Ministarstvu smatraju da je reč o pogrešnom tumačenju.
U Nacrtu se, naime predlaže da đaci imaju 35 časova rada nedeljno, da za to budu plaćeni polovinom minimalca, a u Ministarstvo uveravaju da takav model obrazovanja otvara učenicima vrata najvećih kompanija za učenje, a kasnije i zapošljavanje.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović ukazuje da je puno radno vreme za zaposlene 40 sati nedeljno, a da je srednjoškolcima namenjeno tek pet manje.
„Poznavajući mentalitet naših poslodavaca postavlja se pitanje da li će učenici građevinske škole ići kod nekog preduzimača i mešati malter za 10.000 dinara mesečno, što je klasično izrabljivanje. Ili u trgovinskim lancima za isti novac raditi na kasi ili puniti rafove“, pita se Veselinović.
On kaže da je za takve poslove, kao i za sklapanje kablova, šivenje cipela ili papuča, potrebno nekoliko sati ili dana obuke, te da je ideja dualnog obrazovanja u razvijenim zemljama da se deca školuju za deficitarna zanimanja, gde obuka traje nekoliko godina.
„Da li će poslodavci u Srbiji dobiti jeftinu radnu snagu, gde će deca sklapati kablove za stotinak evra mesečno? Dobiće radnika koga ne moraju da plate ni po minimalnoj ceni rada“, smatra.
Savetnica ministra prosvete zadužena za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić kaže da je u pitanju loše tumačenja nacrta Zakona o dualnom obrazovanju. Ona je pojasnila da se u članu šest govori o maksimalnom vremenu provedenom u kompaniji za vreme učenja kroz rad, ali u skladu sa planom i programom. Osvrnula se i na dosadašnju praksu u školama koja je bila organizovana u blok nastavi, gde su učenici imali po tri nedelje prakse, odnosno radili 40 sati nedeljno, a da pri tome, tvrdi, nije bilo negodovanja.
„Sada postoji izmena u okviru nastavnih planova i programa po dualnim modelima koja kaže da u prvoj godini učenik provodi četiri dana u školi, jedan u kompaniji, druga godina tri dana teorije, dva u kompaniji i u trećoj godini dva dana u školi i tri dana u kompaniji“, navodi.
To je, kako kaže , značajno manje od 35 sati o kojima se govori, te poziva roditelje i sve koji odlučuju u ovom trenutku da se izjasne da li je bolje da deca uče uz rad u kompanijama kao što su ER Srbija, Jat tehnika, Aerodrom „Nikola Tesla“ …ili da samo uče i vreme provode u školi.
„Da li je bolje za decu koja se opredele za smer aviomehaničara da četiri godine provedu u učionici ili da uče kroz rad kako je sada obezbeđeno po dualnom obrazovanju zahvaljujući Er Srbiji koja je poklonila avion Boing 737 za obuku učenika“, pita Grujić.
Ona je kao primer navela Jat tehniku gde je učenicima obezbeđeno da se obučavaju na avionu A 320, kao i da su im širom otvorena vrata Aerodroma.
Što se tiče nadoknade za rad. Nacrt predviđa, kako kaže, minimum 50 odsto od minimalne cene rade po satu, ali dodaje da neke kompanije već izdvajaju više novca za učenike. Primećuje i da svi roditelji, kada primete da deca nemaju kapaciteta za određene predmete, plaćaju privatne časove, a kroz dualno obrazovanje. objašnjava, učenicima su otvorena vrata uglednih kompanija gde mogu da uče u realnom okruženju i prate tehničko- tehnološki razvoj.
Napominje i da je novac koji učenici dobijaju za učenje kroz rad veći je u mnogim slučajevima veći nego džeparac koji roditelji mogu da im priušte, te smatra da je i to stimulacija za ono što pokažu tokom boravka u kompaniji.
„Nacrt Zakona o dualnom obrazovanju je definisao da učenik mora da prođe sve nastavne jedinice predviđene planom i programom. U tom procesu učestvovaće nastavnici i licencitrani instruktori iz kompanija i zajedničkom ocenom će procenjivati učenički rad“, pojasnila je ona.
Model dualnog obrazovanja otvara mladim ljudima vrata velikih kompanija, da učenici nakon završetka škole nastave da rade. Karavan „Duh mladosti“, gde će 500 volontera, studenata i učenika govoriti o prednostima dualnog obrazovanja i promovisati taj model učenja u celoj Srbiji kreće danas iz Beograda. Cilj je da učenici i studenti svojim vršnjacima i njihovim roditeljima govore o prednostima dualnog obrazovanja.
Od septembra 127 škola počeće nastavu po dualnom modelu obrazovanja. Uvedeno je 19 novih profila u 49 škola, dok je 43 profila sa elementima dualnosti usklađenih sa tržištem rada u još 78 škola.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com