Model dualnog obrazovanja trenutno je uveden u 18 škola u Srbiji koje sarađuju sa 40 kompanija, a iz Ministarstva prosvete poručuju da je sve veća zainteresovanost i srednjih škola i kompanija da se uključe u takav vid nastave.
Sistem dualnog obrazovanja treba da olakša privredi da dođe do kvalitetne radne snage, ali i mladima da ih poslodavci, kroz zalaganje tokom prakse, prepoznaju i da nakon završene škole počnu da rade kod njih.
U tome je uspela Poljovredna škola u Valjevu gde veterinari, pekari, mesari sa položenim završnim ispitom ne čekaju posao – prošle godine u tom kraju nije bilo dovoljno kadrova da odgovore na potrebe privrede.
„Mi smo prvi u Srbiji krenuli u reformu. Uvideli smo da je pored teoreske nastave potrebna i praktična nastava i vežbe gde bi učenici sticali i funkcionalna znanja. Na početku je bilo poteškoća“, kaže direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika u Valjevu Milan Gajić.
Za kvalitet praktične nastave nije bila dovoljna samo želja i motiv nastavnika, već nastavna sredstva i oprema, put je bio težak,ali da su uspeli, tako da se danas u toj školi obrazuju poljoprivredni, prehrambeni, veterinarski tehničar, tehnicar hortikulture, pekar, mesar , rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike.
Praktičnu nastavu organizuju na 60 hektara školske ekonomije, imaju svoju pekaru, mesaru, mlekaru, radionicu za preradu voća i povrća, za destilaciju alkohola, te je tako ceo proces zaokružen u školi.
„Shvatili smo da to nije dovoljno, potrebno je da učenici prošire svoja znanja i osete duh masovne industrijske proizvodnje, pa smo napravili saradnju sa kompanijama, preduzećima i radnjama, tako da naši učenici odlaze i u privatne mesare, pekare, klanice u veterinarske ambulante“, rekao je Tanjugu Gajić.
Na taj način učenici proširuju svoje znanje, a poslodavci ih prepoznaju kao dobre radnike i nastavljaju da rade kod njih po završetku škole.
Robu koja se proizvodi na poljoprivrednom gazdinstvu škole plasiraju velikim kompanijama kao što je Imlek, klanicama, ali se deo proizvoda plasira i na linijama doma učenika.
Primer dobre prakse dualnog obrazovanja je i Tehnička škola iz Užica, koja je od 2013. godine krenula u privatno- javno partnerstvo sa sedam kompanija koje se bave proizvodnjom nameštaja iz Užica.
„Kao rezultat dobre saradnje nastao je obrazovni profil – operater za izradu nameštaja“, rekao je direktor škole Dragan Tucaković.
On je dodao da uvođenje tog inovativnog modela ima tri cilja – da se reši problem kompanija koji se tiče nedostatka kvalifikovane radne snage, smanji nezaposlenost mladih ljudi i smanje troškovi ministarstva za zanatsko obrazovanje.
„Potpisan je ugovor između sedam kompanija i roditelja učenika, tako da učenici na početku znaju da ako ispešno ispune sve odredbe dogovora mogu da se zaposliti u jednoj od sedam kompanija“, kaže Tucaković.
Učenici kroz rad u sedam kompanija, usavršavaju različite tehnike izrade nameštaje, tako da oni koji imaju preduzetničkog duh, i ne žele da rade za druge, mogu da pokrenu privatni biznis.
Dobri đaci imaju mogućnost da nastave školovanje na strukovnim školama.
Poseban način dualnog obrazovanja razvila je Mašinska škola u Pančevu koji je zasnovan na razvojnim, inženjerskim projektima, što se pokazalo dobrim.
„Promovišemo moderna, napredna četvorogodišnja zanimanja kao što su tehničari za kompjutersko kontruisanje i kompjutersko upravljanje i tehničari mehatronik. To su zanatlije novog doba i na njima počiva razvoj naše privrede“, rekao je direktor škole Milorad Ilić.
Ona pojašnjava da je napravljen takav pristup da praktična znanja i veštine učenici usvajaju u školi, a njhovi najveći resursi su inženjeri sa velikim iskustvima.
Savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić rekla je da je u Srbiji konačno aktuaelna tema funkcionalnog znanja kroz uvođenje dualnog sistema obrazovanja.
Na uvođenju novog sistema obrazovanja radilo je Ministarstvo prosvete i Privredna komora Srbije, a postoji tendencija da se uključe i druga ministarstva.
Ona se zahvalila nastavnicima, privrednicima, uglednim kompanijama koje su dale podršku učenju kroz rad u privredi, jer se iz dana u dan uključuje sve više škola i kompanija u sistemu škola.
Ona je podsetila da je do sada u sistem dualnog obrazovanja uključeno 18 škola i 40 kompanija, a da ima sve više zainteresovanih za uvođenje dualnog obrazovanja i među školama ali i kompanijama.
Najbolji primeri škola u kojima se radi po principu dualnog obvrazovanja predstavljeni su na Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava, koji se održava pod sloganom „Obrazovana Srbija – Uspešna Srbija“, koji se održaba na Beogradskom sajmu od 26. do 30. oktobra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com