Astrid Vela, jedan od najpoznatijih boraca za životnu sredinu na Malti, posvećena je očuvanju građevinskog nasleđa i poboljšanju prirodnog okruženja u svojoj zemlji. Sada je zabrinuta zbog “nazadovanja” u zelenoj tranziciji Evrope izazvanog sukobom Rusije i Ukrajine.
„Ovo je nazadovanje, takođe i za nevladine organizacije za zaštitu životne sredine“, rekla je za Sinhuu 61-godišnja Vela, osnivačica i koordinatorka organizacije za zaštitu životne sredine „Zajedno za bolju životnu sredinu „, sa sedištem na Malti.
„Više volim da razmišljam dugoročno“, rekla je. Dok Evropa traži alternative fosilnim gorivima kako bi zadovoljila potražnju za energijom, Vela veruje da će ovaj zastoj biti samo „privremen“.
Ona je rekla da joj je laknulo što se Malta već odvikla od uglja, za razliku od nekih evropskih zemalja koje su povećale kapacitet proizvodnje električne energije u svojim termoelektranama na ugalj. Ali je i dalje zabrinuta zbog zagađenja vazduha sa prometnih puteva.
Iako je njena organizacija za zaštitu životne sredine mala, Vela je sve svoje napore posvetila jačanju svesti ljudi o potrebi zaštite okoline.
„Trebalo bi da uspostavimo organizaciju koja će usporiti i sprečiti uništavanje svih divnih dragulja koje imamo“, rekla je Vela govoreći o svrsi osnivanja organizacije 2006. godine.
Danas se organizacija oslanja na nekoliko volontera, a za Velu je evoluirala u posao sa punim radnim vremenom. Svoju posvećenost zaštiti životne sredine naučila je od svog oca, koji je insistirao na vrednosti životne sredine prvo i u svojoj karijeri arhitekte.
Kao odgovor na sukob Rusije i Ukrajine koji je doveo do poskupljenja energenata i koji je ugrozio egzistenciju domaćinstava širom kontinenta, Evropska unija (EU) sada nastoji da radikalno smanji svoju zavisnost od ruskog uglja, nafte i prirodnog gasa.
Prema mišljenju analitičara, serija sankcija uvedenih Rusiji podstiče strah od nestašice energije i primorava ljude da sami snose račun za sukob.
Vela je rekla da saoseća sa svima koji su pogođeni rapidno rastućim cenama energije, što je nešto što su ljudi u Evropi retko imali priliku da iskuse, ako su je uopšte i imali.
U okviru svojih sankcija protiv Rusije, EU traži nove izvore tečnog prirodnog gasa (LNG) prvenstveno u Sjedinjenim Državama, ali i drugde. Kao logičan sledeći korak, zemlje Evrope sada moraju da izgrade nove terminale za uvoz LNG. U međuvremenu, određene zemlje planiraju da održe nivoe uvoza uglja kako bi njihove termoelektrane na ugalj mogle da rade punim kapacitetom.
Analitičari međutim veruju da će ogromne količine novca koje će morati da se ulože u izgradnju novih LNG brodova i terminala samo povećati troškove sankcija za Evropu. Oni su rekli da to neće smanjiti zavisnost zemalja od fosilnih goriva i neće biti pogodno za postizanje strateških ciljeva energetske nezavisnosti, zelene tranzicije i održivog ekonomskog razvoja.
Perspektiva daljeg oslanjanja Evrope na fosilna goriva takođe je razlog za veliku zabrinutost i za druge organizacije za zaštitu životne sredine u regionu. “Džast stop oil” (Just Stop Oil), koalicija ekoloških aktivista, organizuje proteste u Britaniji tražeći momentalno zaustavljanje svih novih projekata fosilnih goriva.
Ta organizacija je saopštila da je vlada „izabrala da nastavi svoju zavisnost od fosilnih goriva“, umesto da ubrza prelazak na budućnost vođenu obnovljivim izvorima energije.
Grinpis je nedavno u saopštenju naveo da se nekoliko vlada EU obavezalo da će razviti kapacitete za tečni fosilni gas za uvoz iz Katara ili Sjedinjenih Država, što bi „držalo Evropu zavisnom od ovog fosilnog goriva decenijama“.
„Fosilna goriva imaju istoriju povezivanja sa sukobima i ratom – gde god da su došla, vlade moraju da ih ukinu što je pre moguće, a ne da traže nove dobavljače“, rekao je direktor Grinpisa za EU Jorgo Ris.
Treba uložiti veće napore da se „smanji zavisnost od fosilnih goriva i poveća kapacitet alternativne energije“, rekla je Vela.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com