Eksperti Saveta Evrope preporučili su da se u Srbiji organizuje razgovor o značaju doktorskih studija i opasnostima od sticanja zvanja doktora nauka isključivo zbog političkog ili socijalnog statusa, navedeno je u danas u predstavljenim preporukama nastalim u okviru projekta „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju“.
Osnovnu procenu integriteta u visokom obrazovanju u Srbiji radili su eksperti Saveta Evrope Ijan Smit i Tom Hamilton, a na predstavljanju sažetka i preporuka u Beogradu rečeno je da bi relevantni nadležni organi Srbije trebalo da se uključe u sveobuhvatni nacionalni dijalog o odgovarajućim pristupima doktorskim studijama.
„Ovim dijalogom bi trebalo da se naglasi važnost kandidovanja za doktorske studije na osnovu akademske motivisanosti, zasnovane na integritetu. Ovaj dijalog bi trebalo da naglasi opasnost koje ‘prekomerna opsedutost’ sticanjem znanja doktora nauka isključivo zbog percipiranog političkog ili socijalnog statusa predstavlja za akademski integritet“, navedeno je u preporukama.
Kako je rečeno, jedan od ciljeva projekta „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju“ je da se pruži podrška visokoškolskim ustanovama u izradi etničkih standarda, borbi protiv korupcije i promovisanju dobrih praksi za osiguranje kvaliteta i integriteta u visokom obrazovanju.
Šef misije Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tim Kartrajt kazao je da mladi veruju da korupcija nešto sa čim će morati da žive i da je zato važno da svi koji su uključeni u proces obrazovanja promene „kulturu ponašanja“.
Prema rečima Vesne Atanasove iz Odeljenja za obrazovanje Saveta Evrope ne postoji zemlja koja je poštedjena korupcije u obrazovanju i da 34 odsto Evropljana veruje da postoji korupcija u obrazovanju, od predškolskog do visokog obrazovanja.
Pomoćnica ministra prosvete Vesna Mandić navela je da je Srbija u martu usvojila Akcioni plan za borbu protiv korupcije koji pokriva sve oblasti obrazovanja i predvidja uvodjenje kontrole dodatnog angažovanja nastavnog osoblja ne samo u Srbiji, već i na obrazovnim ustanovama u inostranstvu.
Ona je navela i da je Nacionalni savet u oktobru 2016. doneo osnove Kodeksa za profesionalnu etiku koje su dostavljene svim fakultetima.
„Ono što je nedostajuće i što smo za ovaj projekat odredili je izrada Etičkog kodeksa za studente. I da pokušamo da plagijarizam na neki način kroz razvoj softverskih alata lakše prepozna“, kazala je ona.
Projekat je počeo u aprilu prošle godine, sprovodiće se dve godine, a finansiraju ga Evropska unija i Savet Evrope.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com