Zbog znatno povećanih koncentracija polena drveća u vazduhu mnogi već imaju muke s alergijama. Kijanje, zapušen nos, curenje, svrab i crvenilo očiju – simptomi su sa kojima se podjednako suočavaju i stari i mladi. Od alergijskog rinitisa, najčešćeg alergijskog oboljenja, u svetu oboleva trećina populacije, dok u Srbiji o broju osoba sklonih ovakvim tegobama nema zvanične baze podataka.
Prvu pomoć građani obično traže u domu zdravlja, a lekari priznaju da trenutno imaju znatno više pacijenata koji se bore sa takvim reakcijama organizma. Najviše posla imaju zbog polena drveća čije se granične vrednosti u vazduhu ne smanjuju već sedmicama.
Kako objašnjava Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, eksploziji polenovih zrna kumovali su blaga zima i lepo vreme.
– Pre godinu dana u vazduhu je bilo znatno manje polenovih zrna breze, graba, jasena i vrbe koja kod mnogih sugrađana izazivaju burne alergijske reakcije. Ovih dana ima ih i do nekoliko puta više od graničnih vrednosti. Među njima je najveći alergen polen breze, a primećeno je i povećanje koncentracije polena graba, vrbe, jasena… – nabraja Mitrović-Josipović.
Oni koji su alergični na polen trebalo bi da su se već odavno pripremili i da koriste redovnu terapiju jer najizraženije smetnje upravo se javljaju u aprilu i maju, podsećaju lekari. Broj novajlija je primetan, ali je problem što mnogi pacijenti nemaju jasno izražene simptome.
– Prati ih samo kijavica ili pojačan sekret iz nosa, obično odmah posle buđenja. U tom slučaju je reč o respiratornoj alergiji, ali je problem što sezonske polenske alergije i prehlade imaju neke zajedničke simptome. Pacijenti ipak treba da znaju da prehlada prolazi za nekoliko dana, dok alergija može potrajati i nekoliko meseci. Ovog proleća beležimo i povećan broj respiratornih i bakterijskih infekcija koje daju suv kašalj i gust sekret iz nosa. To znatno otežava postavljanje dijagnoze jer je nekada teško razlučiti da li je reč o infekciji ili alergijskoj reakciji pa pacijenti moraju na dodatne pretrage grla, nosa, pluća… – objašnjava dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.
Posle polena drveća pojaviće se polen trave i korova. U odnosu na ranije decenije, broj alergičnih osoba se znatno povećao i u stalnom je porastu. U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da su na to uticale klimatske promene, stresan način života, GMO hrana, ali i nove invazivne korovske vrste koje se veoma brzo šire.
– Na vrhu liste je i aerozagađenje. Kad pukne polenovo zrno, zagađujuće materije lakše ulaze u njega, a to stvara još više alergijskih problema – dodaje Mitrović-Josipović.
Kako alergije držati pod kontrolom
Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom:
– Najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima
– Držite zatvorene prozore u toku sezone, a posle boravka napolju menjati odeću
– Kupajte se i perite kosu što češće jer polenova zrna koja se zadržavaju na odeći, koži i kosi mogu dodatno da iritiraju
(M. Brakočević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com