Visokoškolske ustanove ostvaruju sopstvene prihode od studenata bez jasno definisanih merila, što stvara rizik da se studentima dodatno naplaćuju redovne usluge, pokazao je izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI).
Revizijom „Sopstveni prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžeta Republike Srbije prema Zakonu o budžetskom sistemu”, DRI je utvrdila da visokoškolske ustanove nisu primenjivale merila prilikom utvrđivanja visine školarine i administrativnih naknada, koje čine i do 95 odsto sopstvenih prihoda.
Takođe, pokazalo se da struktura školarina nije transparentna, pa nije jasno šta je sve njima obuhvaćeno. „Posledica navedenog je višestruko plaćanje iste usluge”, piše u izveštaju, koji je danas objavila DRI.
Kako se dodaje, samofinansirajući studenti ne znaju da li je cena godine studija ekonomski opravdana, niti koliki dodatni troškovi ih čekaju tokom godine.
S druge strane, država ne zna koliko visokoškolske ustanove ostvaruju prihoda od studenata, kao i kako troše tako ostvarene prihode.
U izveštaju se konstatuje nepostojanje merila za sticanje sopstvenih prihoda, koje prouzrokuje trošenje bez kriterijuma, jer visokoškolske ustanove nisu utvrdile način njihove raspodele.
Takođe, utvrđeno je da su visokoškolske ustanove u 2014. godini izdvojile od 48 odsto do 86 odsto sopstvenih prihoda na uvećanje primanja zaposlenih.
Cilj sprovedene revizije je bio ocena svrsishodnosti raspolaganja sopstvenim prihodima kao jednim od izvora finansiranja delatnosti budžetskih korisnika, a fokus je bio na prihodima direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Srbije – tj. na organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane, visokoobrazovnim ustanovama i ustanovama kulture čiji je osnivač država.
DRI je u okviru nje ispitivala ulogu ministarstava u raspolaganju sopstvenim prihodima, odnosno sopstvenim prihodima njihovih indirektnih korisnika, kako se oni ostvaruju i da li postoje merila za njihovo sticanje, u kojoj meri je postojeći način trošenja sopstvenih prihoda budžetskih korisnika svrsishodan.
Ministarstva se međusobno razlikuju prema načinu na koje obavljaju kontrolu sopstvenih prihoda, dodaje se u saopštenju DRI.
„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije preduzelo potrebne mere da prikupi podatke o sopstvenim prihodima i njihovom trošenju ukupno za sve visokoškolske ustanove, kao i pojedinačno za svaku visokoškolsku ustanovu”.
Takođe, DRI navodi da Ministarstvo kulture i informisanja ima podatke o sopstvenim prihodima ustanova kulture, ali ih ne analizira i ne kontroliše.
Ministarstvo odbrane na dnevnom nivou prati i analizira sopstvene prihode svojih organizacionih jedinica.
„Ukoliko ne raspolažu i ne kontrolišu podatke o sopstvenim prihodima, ministarstva ne mogu da ocene opravdanost zahteva indirektnih korisnika za sredstvima iz budžeta”, piše u izveštaju.
DRI je nakon revizije dala preporuku Vladi Srbije da uredi oblast sopstvenih prihoda u Zakonu o budžetskom sistemu i zakonima u oblasti visokog obrazovanja i kulture, kao i da ih međusobno uskladi.
Takođe preporuka je i da se uredi način izveštavanja o uplati i korišćenju sopstvenih prihoda u skladu sa tim zakonom i obaveže organ nadležan za budžetsko računovodstvo i izveštavanje da obezbedi podatke za indirektne korisnike budžeta.
Ministarstvima prosvete i kulture data je preporuka da kontinuirano prikupljaju, prate i analiziraju podatke o sopstvenim prihodima indirektnih korisnika i njihovom trošenju, pojedinačno i ukupno, u cilju realnog planiranja i uticaja na optimalnu alokaciju budžetskih sredstava.
Visokoškolskim ustanovama i ustanovama kulture DRI je ukazala da treba da donesu merila za utvrđivanje visine školarine i drugih administrativnih naknada, u meri u kojoj troškovi pružanja svake usluge utiču na formiranje visine školarine i administrativnih i drugih naknada.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com