Srbija ni po koju cenu ne bi trebalo da prihvati posmrtne ostatke Dimitrija Ljotića. Ukoliko bude primorana da ih primi, morala bi kao država da postupi mudro, kaže istoričar dr Milutin Živković.
Španski trend izmeštanja posmrtnih ostataka fašističkih zločinaca u „zemlje porekla“, izgleda da se prelio u Sloveniju koja namerava da posmrtne ostatke Dimitrija Ljotića isporuči Srbiji.
Istoričar dr Milutin Živković sa Instituta za srpsku kulturu pretpostavlja da Španija, u kojoj se nalaze posmrtni ostaci Anta Pavelića i Maksa Luburića, ne žele više da ima problem da se od grobova fašista prave sakralna mesta na kojima se odaje počast totalitarnoj ideologiji fašizma, pogotovo jer se i sama muči sa tim problemom.
Kad je reč o najavi iz Slovenije, Živković dodaje da mu je ta sinhronizacija sumnjiva.
Kad je reč o eventualnom premeštanju Ljotićevih posmrtnih ostataka, Živković ističe da Srbija ni pokoju cenu ne bi trebalo da pristane da ih primi. Ukoliko bi, ipak, Srbija bila primorana da primi Ljotićeve ostatke, morala bi, kao država, da postupi mudro.
Ljotić još uvek nije rehabilitovan, a ne bi ni trebalo da bude, tako da bi shodno tome Srbija trebalo i da postupi kao jedna moderna, demokratska država 21. veka u Evropi, ističe Živković.
„Konkretno, trebalo bi videti da se njegov grob u Srbiji ne pretvori u svetilište, ili mesto okupljanja ljudi koji pripadaju fašističkoj ideologiji, a sa druge strane naći neku meru i ne kršiti hrišćanske običaje da svako bude dostojno sahranjen“, ističe Živković.
Situacija uopšte nije naivna, s obzirom da iz Slovenije dolazi inicijativa da se Ljotićevi posmrtni ostaci izmeste u Srbiju a da je baš u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, pre Drugog svetskog rata, Ljotićev „Zbor“ imao jače uporište nego Srbiji.
Naš sagovornik ističe da je Dimitrije Ljotić bio sluga okupatora i sumnja da će doći do pokretanja postupka njegove rehabilitacije. On sumnja da bi eventualno vraćanje njegovih posmrtnih ostataka dovelo do novih podela u Srbiji, jer je Ljotićeva ideologija uvek imala marginalnu podršku.
Ipak, bez obzira na marginalnu podršku Ljotićevog „Zbora“, nedavno smo imali incident kad se nekolicina „neoljotićevaca“ verbalno sukobila sa pristalicama Demokratske stranke u Beogradu, povodom rehabilitacije Milana Nedića.
„Država mora da se postavi ozbiljno jer ne možete dozvoliti da vas zbog nekolicine ljudi i par zastava neko sa strane žigoše kao zemlju koja ima problem sa neonacizmom i neofašizmom. Zemlju i narod koji je kao malo ko u Evropi i svetu stradao od te ideologije“, zaključio je Živković.
Dimitrije Ljotić osnovao je Jugoslovenski narodni pokret „Zbor“ u Ljubljani 6. januara 1935. Ideologija „Zbora“ bila je mešavina italijanskog fašizma, nemačkog nacizma i srpskog pravoslavnog fundamentalizma.
„Zbor“ nikad nije imao značajnu podršku građana predratne Jugoslavije. Dva puta je nastupio na izborima i osvojio oko jedan odsto glasova, u vreme kad su fašizam i nacizam dominirali Evropom.
Posle poraza Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu, „Zbor“ se stavio u službu nacističkih okupacionih snaga i ubrzo osnovao svoje vojno krilo — „Srpski dobrovoljački korpus“. Tokom rata Ljotić je bio osoba od najvećeg poverenja nacista. Bio je načelnik za moral u „Srpskom dobrovoljačkom korpusu“, čiji su pripadnici prozvani „ljotićevci“.
Ljotić je poginuo krajem aprila 1945. u saobraćajnoj nesreći u Sloveniji.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com