Film „Balkanska međa“ ruskog reditelja Andreja Volgina, koji ovih dana puni bioskope širom Rusije i Srbije, našao se na meti britanskog „Tajmsa“. U skandaloznom tekstu, ovaj list je oštro napao „Među“, ocenivši da svojim prikazom nedavne balkanske istorije potko- pava regionalni mir.
Britanci beskrupulozno tvrde da je istina prva žrtva ovog ratnog blokbastera, i da iza svega stoji namera Rusije da sve države bivše Jugoslavije okrenu protiv Zapada.
Rusi razotkrili „Tajmsovu“ histeričnu kritiku filma „Balkanska međa“
U tekstu objavljenom pre nekoliko dana, „Tajms“ tvrdi je „Balkanska međa“ primer „meke sile“ Rusije, pa čak na izvestan način poziva i na cenzuru filma, navodeći da je „Putinov režim poznat po svojim propagandnim kampanjama koje pravdaju drastično nasilje nad malim nacijama i narodima bez zaštite“. Britanci ističu da je „vreme da se na to stavi tačka“, jer „kad se laž zaodene u istinu, u opasnosti su život i sloboda“.
U filmskom spektaklu „Balkanska međa“ glume Miloš Biković, Milena Radulović, Miodrag Radonjić, Aleksandar Srećković Kubura, Anton Pampušni i Goša Kucenko, a u epizodnoj ulozi se pojavljuje i Emir Kusturica.
Glumac Aleksandar Srećković, koji u filmu glumi Albanca, pripadnika OVK, kaže, za „Novosti“, da ga ovakve poruke nisu iznenadile.
– Nije neočekivano da će zapadni mediji koji su podržavali i opravdavali nezakoniti čin NATO bombardovanja Jugoslavije, osuditi film koji prikazuje našu istinu, da ga predstavljaju kao unošenje nemira na Balkan. Nije „Tajms“ imao takve komentare kad su kosovski Šiptari tri dana sprovodili krvavi pir, ubijali ljude, rušili pravoslavne crkve… Nisu pisali takve tekstove kad je pogođen voz u Grdeličkoj klisuri… Ti mediji su masovno podržavali bombardovanje, to je mašinerija koja radi svoj posao – kaže Srećković.
Film „Balkanska međa“, koji je nedavno premijerno prikazan u Rusiji i Srbiji, govori o desantu na Prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora zauzela aerodrom „Slatinu“ neposredno po potpisivanju Kumanovskog sporazuma.
Srećković podseća da je film baziran na istinitom događaju, ali da je u pitanju fikcija.
– Nismo pravili dokumentarni film. Ostali smo u nivou žanra i film nema poseban politički stav. Najmanje smo se, zapravo, bavili politikom. Reč je o antiratnoj drami, o strahotama rata, zverstvima i neljudskim postupcima koji iskaču na videlo u ratnim okolnostima. „Balkanska međa“ je opomena na rat, a kraj nosi ljubavnu priču i antiratnu poruku – kaže Srećković i dodaje: – U američkoj produkciji, u filmovima sa tom tematikom, uvek su Srbe predstavljali kao ubice i divljake, a u tim ostvarenjima igrale su i velike holivudske zvezde. Ne vidim da u „Međi“ ima više propagande nego što ima američke propagande u njihovim ratnim filmovma.
Kako je u izjavi za „Sputnjik“ naglasio i režiser Andrej Volgin, iako je film inspirisan istorijskim događajima, reč je ipak o umetničkom delu.
– Bez obzira na tematiku, film „Balkanska međa“ šalje snažnu antiratnu poruku, poruku mira i pomirenja. Ovo je priča o ljubavi, savesti, žrtvi i podvigu. Rat je u njemu prikazan brutalno, bez ulepšavanja, i to je važno. Opet, s druge strane, nismo dugo imali ovakav film. Mada je rat prikazan na jedan surov način, vizuelno je jako ubedljiv i privlačan – rekao je nedavno, za „Novosti“, Miloš Biković, najavljujući film „Balkanska međa“.
Uz Bikovića, jedan od producenata i glumaca u ovom filmu Miodrag Radonjić, ističe za naš list da politici nije mesto u kulturi i da je ovakav tekst u „Tajmsu“ njihov izbor da govore šta žele i misle.
– Ironija je da su partneri u distribuciji „Balkanske međe“ američki gigant 20th Century Fox i kuća „Amadeus“ iz Londona koja radi distribuciju za celu Evropu – kaže Radonjić.
(Novosti)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com