Kako Sputnjik saznaje, Interpol je ukinuo poternice za pojedinim bivšim članovima takozvane OVK, koje Srbija tereti za ratne zločine. U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu za Sputnjik da je Srbija već pokrenula žalbeni postupak u kojem će učestvovati sve nadležne institucije Republike Srbije.
„MUP je u koordinaciji sa drugim nadležnim institucijama naše države, odmah po saznanju da je sa sistema Interpola izbrisano više poternica zbog krivičnog dela — ratni zločin — uložilo žalbu Izvršnom komitetu te međunarodne institucije“, kažu nam u Ministarstvu.
Kako saznajemo, u žalbi MUP-a su precizno navedene sve povrede materijalnog prava i pravila koje definišu rad Interpola, a priloženi su i dokazi da je donosilac odluke o brisanju poternica pogrešno utvrdio činjenično stanje i na taj način doneo netransparentnu i nezakonitu odluku koja predstavlja presedan u radu Interpola.
„Očekujemo da Izvršni komitet na prvom narednom zasedanju, u narednih nekoliko dana, prihvati žalbu MUP-a Srbije i da odluka pojedinaca iz pravne službe Interpola bude hitno promenjena tako što će sve obrisane poternice biti vraćene u sistem Interpola“, kažu u Ministarstvu.
Komentarišući očigledan presedan u radu te međunarodne organizacije, član Svetske asocijacije šefova policije Marko Nicović za Sputnjik kaže da takva odluka nije mogla da bude doneta bez prethodnog saznanja i odobrenja nadležnih organa Republike Srbije.
„Nemoguće je da Interpol bez Srbije skine ta lica sa poternice, čak i da Kosovo bude član Interpola. I u tom slučaju bi morali da traže saglasnost da oni budu skinuti sa liste. Statut Interpola ne daje mogućnost da zemlje, iz ko zna kojih razloga, bez saglasnosti drugih, skidaju određena lica sa liste. Ako se to zaista dogodilo bez znanja Srbije, onda ulazimo u beskrajno more manipulacija“, kaže Nicović.
On je za Sputnjik komentarisao i izjavu kosovskog ministra unutrašnjih poslova Flamura Sefaja da ima uveravanja generalnog sekretara Interpola Jirgena Štoka da Kosovo ne mora ponovo da aplicira za članstvo u Interpolu, već da je dovoljno samo da članice Interpola uvrste taj zahtev u agendu svojih redovnih sastanaka. To je nemoguće, kaže Nicović za Sputnjik.
„Na poslednjem kongresu Interpola u Pekingu oni nisu čak ni aplicirali, jer su znali da je raspoloženje većinskog članstva da ne mogu da budu primljeni u organizaciju, zato nisu hteli da se glasa u skupštini. Za sledeću Generalnu skupštinu Interpola procedura je ista, jer statut organizacije zahteva aplikaciju i odobrenje zemalja-članica“, objašnjava Nicović.
On dodaje da je Sefaj najverovatnije pogrešno razumeo generalnog sekretara Interpola, koji je, najverovatnije u neformalnom razgovoru, pokazao dobru volju da to pitanje bude razmotreno.
Inače, još nisu poznata imena lica za koje je ukinuta poternica Interpola koje Srbija tereti za ratne zločine. Lista je uključivala kosovske političke lidere i ličnosti koji su tokom sukoba 1998. i 1999. godine na Kosovu bili visoki komandanti takozvane OVK.
Na poternici Interpola, po zahtevu Srbije, osim Ramuša Haradinaja, prošle godine uhapšenog u Francuskoj, nalazi se još 21 osoba sa Kosova i Metohije.
Prvobitno je na poternici Interpola po zahtevu Srbije bilo 157 osoba, ali je lista svedena na 21 ime. Na njoj su bivši komandant glavnog štaba tzv. OVK Azem Sulja, bivši komandant jedne od operativnih zona tzv. OVK Šukri Buje, kao i pripadnik kosovske policije Fadilj Suljević.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com