Pilot ameriฤkog aviona F-16 Skot Ogrejdi ispriฤao je do detalja kako je njegova letelica oborena iznad Republike Srpske u junu 1995. godine, tokom napada NATO-a na poloลพaje bosanskih Srba.
Ogrejdi je zajedno sa Bobom Rajtom krenuo u napad na Srbe iz baze u Avijanu u Italiji, ali nisu oฤekivali tako ลพestok otpor kakav ih je saฤekao iznad bosanskih brda.
Kako prenosi ฤasopis โNeลกenal interestโ, oni su znali poloลพaje protivvazduลกne odbrane Vojske Republike Srpske, ali su tokom leta ipak upali u ลพestoku vatru kojom su ih Srbi zasuli.
โZnali smo kako da se klonimo srpskih raketa zemlja-vazduh na severu i istoku. Te rakete su definitivno bile pretnja za F-16, ฤak i sa naลกim naprednim sistemima odbraneโ, rekao je Ogrejdi.
U ลกumi ih je ฤekala skrivena pokretna raketna jedinica srpske vojske koju napredni sistem NATO-a za rano upozoravanje pilota โMedลพikโ nije uoฤio. Sistem koji je informacije dobijao od ลกpijunskih satelita i aviona U-2 nije javio Ogrejdiju i Rajtu da su se iznenada naลกli na meti srpskog radara.
โTaฤno u 15.03 moj sistem za upozoravanje je pokazao crvenu taฤkicu. Gledao sam u svoju konzolu u neverici. Istovremeno, oglasio se i alarm u mojoj kacigi. Uhvatio me je neprijateljski radar! Zaboravi na pretnju sa severa. Ovo je dolazilo s istoka. Stomak mi se okrenuo. Sada je bio moj red da postanem plen. Znao sam da moram da se pripremim za najgoreโ, kaลพe Ogrejdi.
Srpske snage su ispalile dve rakete, i to bez pomocฬi radara. Naime, srpske trupe nisu ih ukljuฤile odmah, kako ne bi bile otkrivene. Radare su ukljuฤili tek kada su rakete bile na nekoliko sekundi od aviona Ogrejdija i Rajta.
Sudar, sudar!
Ogrejdi objaลกnjava da nije odmah video beli dim koji ispaljena raketa ostavlja za sobom, ลกto je jedini naฤin da pilot dobije vizuelnu identifikaciju pretnje. Kada se raketa iskljuฤi, onda nestaje i dim. Projektil nastavlja put ka meti, neฤujan i smrtonosan, brzinom dva puta vecฬom od brzine F-16.
โPoลกto nisam video niลกta na nebu, pogledao sam opet na displej. Crvena taฤkica nije nestala, ลกto je znaฤilo da sam i dalje naciljan. Trenutak kasnije, u kacigi mi se oglasio i drugi alarm. Pogled mi se vratio na ekran. Tamo je bilo novo upozorenje, jaฤe od prethodnog. To se sve deลกavalo u nekoliko sekundi ili delova sekundi, ali dovoljno da shvatim da me je uhvatio radar. To joลก nisam znao, ali โMedลพikโ je dobio informaciju sa ลกpijunskog satelita da se taฤno ispod Vilbura i mene nalaze rakete, ali zbog ometane radio-veze mi nikad nismo dobili tu porukuโ, priฤa Ogrejdi.
Pilot F-16 bio je uveren da su rakete na njega vecฬ lansirane. Bio je besan.
โBio sam ljut zbog toga ลกto nas je neprijatelj nadmudrio, ali ostao sam pribranโ, kaลพe on.
โProgramiran kompjuterski glas odzvanjao je u mojoj kacigi: โSudar, sudar!โ. Trenutak kasnije, jak bljesak osvetlio je nebo izmeฤu Vilbura i mene. Raketa je proletela taฤno izmeฤu nas. Srce mi je lupalo. Znao sam da te rakete lete u parovima. Bila je velika ลกansa da je joลก jedna raketa vecฬ u vazduhu i da leti pravo na meneโ, priฤa ameriฤki pilot.
Gospode, ne daj da umrem sada
On je zatim razmiลกljao da li da izbacuje โmamceโ ili da manevrima pokuลกa da izbegne udar rakete. Nije imao vremena ni za jedno, ni za drugo.
โNisam siguran ลกta se taฤno desilo u sledecฬem trenutku. Vilbur mi je kasnije rekao da je vikao preko radijske veze: โRaketa u vazduhu!โ. Nisam ga ฤuo. ฤuo sam samo nesnosnu buku koja mi je umalo probila bubne opne. Onda je stigao udar kakav nikad nisam osetio. To je kao da te otpozadi udari kamion sa 18 toฤkova za ฤiju masku je prikaฤena raketa. Raketa je naลกla svoju metu. Plamen i vrelina razlili su se mojim kokpitom. Poฤeo sam divlje da se otimam. Kao da me je dลพinovska ruka zgrabila i poฤela da me drma. Od mog aviona je ostala slamฤica u vetru, bio je potpuno van kontrole. Uprkos svemirskoj elektronici, supersoniฤnoj brzini i borbenoj mocฬi, F-16 nije bio savrลกen. Dok trepneลก, on moลพe da se pretvori iz nebeskog princa u plamtecฬu hrpu ลพica i iskrivljenog metalaโ, priฤa Ogrejdi.
Tek tada je shvatio da su se nos i kokpit aviona fiziฤki razdvojili. Avion je bio prepolovljen. Pilot je pomislio: โGospode, ne daj da umrem sada, ne daj da umrem od ovogaโ.
Kroz vatru i dim ugledao je ruฤku za katapultiranje i u poslednjem trenutku je uspeo da je povuฤe.
Padobranom se spustio na srpsku teritoriju, a onda je poฤela grozniฤava potraga za njim. Igra maฤke i miลกa trajala je nedelju dana. U jednom trenutku, srpski helikopter koji ga je lovio bio je tako blizu da je mogao da vidi lica vojnika u njemu.
Na kraju je ipak uspeo da poลกalje signal sa svojom lokacijom, pa su uskoro po njega poslata ฤetiri helikoptera oko 100 kilometara duboko u srpskoj teritoriji. Poslato je joลก 40 letelica kao dodatna podrลกka.
Marinci su ga pronaลกli 8. juna 1995. godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com