Pržena mlevena kafa, od maja sledeće godine, neće smeti više ništa drugo da sadrži, a da to nije jasno naglašeno na deklaraciji. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je početkom januara usvojilo novi pravilnik, koji reguliše segment kafe. Pravilnik stupa na snagu u maju 2022. godine.
Novo slovo zakona predviđa da pržena mlevena kafa ne sme ništa drugo da sadrži osim kafe. Uz to, kada je reč o „surogatu“, svi sastojci koji se ubacuju obavezno moraju biti naznačeni u nazivu proizvoda, spisku sastojaka i u kom procentu se nalaze.
– Pravilnikom je utvrđeno dalje usklađivanje sa direktivom Veća o ekstraktima kafe i cikorije, kako bi se sprečilo dovođenje potrošača u zabludu, po pitanju svojstva i sastava sirove kafe, proizvoda od kafe i njenih zamena – objašnjava Branislav Raketić, šef odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede. Novina je i da mlevena kafa više neće moći da sadrži skrob, prenose „Novosti“.
Prema rečima Raketića, tačno će biti definisani sastojci koji se mogu dodavati tokom proizvodnje. Među najvažnijim promenama su te što su sada tačno određene botanička vrsta kafa, koja se može stavljati u promet. Ubačena je i nova kategorija, a to je napitak od hladno ekstrahovane kafe. Definisane su i sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, cikorija, slanutak ili grašak i soja.
– Sada ne postoje informacije koje se vrste surogata stavljaju i to može da bude obmanjujuće za potrošače – smatra Raketić. – Ovim pravilnikom smo sada jasno rekli, da ukoliko se prženoj kafi dodaje žitarica ili leblebija, da to mora biti naznačeno na pakovanju. Tako će kupci znati šta je stavljeno i u kom procentu. Osnovni razlog za donošenje pravilnika je dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Uz to, sektor kafe je jedan vrlo razvijen tehnološki sektor i izbacuje nove proizvode i želeli smo da ih obuhvatimo.
Kako Pravilnik zahteva kompletno menjanje deklaracije, dat je period od 18 meseci, da se sva pravila usklade, ali i potroši trenutna ambalaža.
U Srbiji se godišnje uveze oko 30.000 tona sirovog zrna i to iz Brazila, Indije i Etiopije, ali je to uglavnom arabika i robusta, koja su nešto jeftinije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com