Primena novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti počinje za mesec i po dana (21. avgusta), ali mnoga pitanja u ovom propisu i dalje su ostale nejasna. Da li komšija sme da nas špijunira tako što će iznad svojih vrata postaviti kameru koja će snimati naš ulaz u stan? Ko sme da ima uvid u naše matične brojeve i adrese? Ko ima pristup podacima o preminulima? Ova pitanja veoma su važna za građane Srbije, ali su i u novom zakonu ostala nedorečena.
Dok iz Ministarstva pravde uveravaju da je novi zakon potpuno usklađen sa evropskim direktivama u oblasti zaštite podataka o ličnosti, predstavnici stručne javnosti u Srbiji smatraju da je gori od starog iz 2008. godine.
Pravnici kažu da pojedini vidovi obrade podataka, poput video-nadzora, zaštite JMBG-a i podataka umrlih osoba, u novom zakonu nisu uređeni, te da postoji velika mogućnost zloupotrebe. Međutim, neki smatraju da je prilikom pisanja ovog novog zakona, više pažnje posvećeno zaštiti prava stranih investitora u Srbiji, nego pravima građana naše zemlje.
Stanojla Mandić, zamenica poverenika za informacije od javnog značaja kaže za „Politiku” da novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti sledi novu evropsku regulativu, ali prepisuje opštu uredbu o zaštiti podataka bez konkretizacije određenih principa. To, dodaje naša sagovornica, daje prostor za pravnu nesigurnost i za nejasnoće u primeni i tumačenju mnogih odredaba.
„Od početka smo zastupali stav da je Srbiji potreban novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti zato što je, pri donošenju prethodnog, propuštena prilika da se mnoge stvari, koje su bitne za život i zaštitu prava građana, dovedu u red. Propušteno je da se urade česti oblici obrade podataka poput video-nadzora, snimanja javnih prostora, biometrije, a zaštita podataka umrlih u ranijem zakonu je bila uređena, ali u novom nije”, naglašava zamenica poverenika.
Ona kaže da su iz kancelarije poverenika davali podršku i iščekivali novi zakon, ali ispostavilo se da su ostala otvorena mnogobrojna pitanja kojih je i ranije bilo u praksi.
Kada je reč o zaštiti JMBG-a, naša sagovornica navodi da je bilo potrebno urediti tu oblast, imajući u vidu da je kod nas JMBG iskompromitovan, te da je ovaj broj lozinka za ulazak u mnoge baze ličnih podataka.
„Novi zakon stvara konfuziju i prilikom čitanja. To sam čula i od kolega iz državnih organa, ali oni ne smeju javno da kažu da je zakon nejasan. Ispalo je da je jasan samo Ministarstvu pravde. Nadam se da će ministarstvo razumeti potrebu da doradi zakon u pojedinim delovima gde je njegova primena nemoguća”, zaključuje Stanojla Mandić.
Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda kaže za „Politiku” da su sudije zabrinute kako će se novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti primenjivati. Ona podseća da je Društvo sudija Srbije prošle godine kritikovalo i nacrt ovog zakona. Sudije smatraju da ovaj zakon treba izmeniti i prilagoditi pravnom sistemu Srbije. Zbog velikog broja izuzetaka od pravila i nedovoljno preciznih odredaba u novom zakonu, sudije naglašavaju da će biti teško primenjiv u praksi na dosledan način, što će, kako kažu neminovno uzrokovati i donošenje različitih odluka u sličnim slučajevima.
Sa druge strane, ministarka pravde Nela Kuburović navodi da je novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti omogućio da Srbija danas ima u potpunosti istu pravnu regulativu kao i najmodernije države Evrope.
„Naš zakon smo apsolutno uskladili sa propisima Evropske unije – sa regulativom i direktivom koje su počele da se primenjuje u maju prošle godine i koje važe za članice EU”, izjavila je Nela Kuburović, na konferenciji o zaštiti podataka o ličnosti koju je organizovao Savet stranih investitora.
Ona je naglasila da je novi zakon od velike važnosti, te da izaziva ne samo pažnju domaće javnosti, već i međunarodnih partnera, kao i da je to zakon koji je vrlo često bio predmet ocene u postupku ispunjavanja obaveza naše zemlje u procesu pristupanja EU.
„Uzimajući u obzir činjenicu da privredni subjekti koji posluju sa zemljama EU, već rade po ovim propisima, primena ovog zakona omogućiće da identična pravila važe i prilikom poslovanja u Srbiji”, rekla je Kuburovićeva.
Ministarka je podsetila da je zaštita podataka o ličnosti jedno od osnovnih Ustavom zagarantovanih prava, te da je suština novog zakona upravo da širi korpus prava svakog pojedinca, kao i mehanizam njegove zaštite.
(Aleksandar Bojović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com