Polarizacija društva na bogate i siromašne u našoj zemlji počinje već u predškolskom uzrastu, budući da samo devet odsto devojčica i dečaka uzrasta od 3 i 4 godine iz najsiromašnijih porodica ide u vrtić, podaci su UNICEF-a. Nasuprot tome, čak 82 odsto njihovih vršnjaka čiji su roditelji dobrostojeći upisano je u neku od predškolskih ustanova. Niska primanja, visoka nezaposlenost i neveliki broj predškolskih ustanova doveli su do situacije da vrtić postane luksuz za polovinu od ukupnog broja predškolaca.
Svega 44 odsto devojčica i dečaka uzrasta između 3 i 4 godine ide u vrtić.
Što su deca starija, raste njihov broj u vrtiću, pa tako 56 odsto njih (između 4 i 5 godina) čuvaju vaspitačice.
Glavni razlog za neveliki broj dece u vrtićima, ukazuje UNICEF-ovo istraživanje, jeste postojanje osobe koja se o detetu brine kod kuće (66 odsto). Najčešće su to baba, deda ili nezaposleni roditelj. Čak 38 odsto dece ne pohađa vrtić jer mu nije dostupan.
Boravak deteta u vrtiću postao je luksuz čak i za stanovnike prestonice jer 34 odsto njih ne može da plati ovu uslugu. Građani Vojvodine imaju drugi problem, 21 odsto ne upisuje dete u vrtić jer su popunjeni. Inače, Vojvodina je poznata po niskim cenama za boravak deteta u vrtiću, a u Novom Sadu roditelji ovu uslugu plaćaju oko 2000 dinara. Tako da visoke cene vrtića ne mogu biti prepreka da većina roditelja upiše dete u vrtić. Nažalost, većina roditelja posmatra ove ustanove kao službe za čuvanje dece, a zanemaruju njihovu obrazovnu ulogu. Tome kumuje i činjenica da su vrtićke grupe uglavnom pretrpane što značajno utiče na kvalitet rada vaspitača.
Prema podacima Zavoda za vrednovanje unapređenja vaspitanja i obrazovanja u Srbiji je pre dve godine postojalo 170 predškolskih ustanova u okviru kojih je radilo 39 „jaslica” (koje pohađaju deca mlađa od tri godine) i 952 vrtića. U ovim predškolskim ustanovama upisano je ukupno 186.992 dece, od kojih je 3381 dete Romske nacionalnosti. Podaci UNCEF-a ukazuju da samo šesto odsto dece iz romskih naselja pohađa vrtić. Među njima je najveći procenat (28 odsto) onih čije majke imaju srednje obrazovanje ili fakultetsku diplomu.
Sve ove brojke daleko su ispod evropskog proseka, a Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine propisuje da broj dece u predškolskim ustanovama poraste na čak 75 odsto.
Zbog svih ovih razloga sledeće godine počinje realizacija projekta Svetske banke, UNICEF-a i Fondacije Novak Đoković čiji je cilj povećanje broja dece u vrtićima. U ovu svrhu Svetska banka izdvojila je 50 miliona dolara koji će biti utrošeni za izgradnju novih objekata, povećavanje i renoviranje postojećih, kao i uključivanje siromašne dece, one iz romskih porodica kao i onih sa smetnjama u razvoju u predškolske ustanove.
Sofi Nado, koja je ispred Svetske banke zadužena za ovaj projekat, naglašava da neće biti samo povećan broj vrtića i površina postojećih objekata već je cilj poboljšanje kvaliteta celokupnog sistema predškolskog obrazovanja što podrazumeva podršku reformi nastavnog plana i programa, obuku vaspitača, vrednovanje postojećeg sistema predškolskog obrazovanja Sve aktivnosti sprovodiće se u saradnji sa Vladom Srbije i Ministarstvom prosvete.
U Svetskoj banci naglašavaju da će ovaj projekat najverovatnije trajati pet godina, neke aktivnosti su nacionalne, dok će druge biti organizovane u lokalnim sredinama.
(Jelena Popadić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com