Kako da slavim Prvi maj kad ništa više nije naše?

Istoričar Andrej Mitrović govorio je da je čitavog života pokušavao da nacionalnu istoriju uklopi u međunarodne tokove, ali i da je motiv Austrijanaca da 1914. pokrenu rat protiv Srbije bio da nam pokažu da nismo dorasli da imamo državu

Dva su do­ga­đa­ja obe­le­ži­la pret­hod­ne da­ne i me­se­ce osam­na­e­ste go­di­ne 21. sto­le­ća u Kra­gu­jev­cu: pro­test oru­ža­ra i do­la­zak ne­mač­kog „Si­men­sa” ko­ji je pre­u­zeo ov­da­šnju pri­vat­nu fir­mu „Mi­la­no­vić in­že­nje­ring”. Na­vod­no, pr­vo­po­me­nu­ti do­ga­đaj je loš, a dru­gi do­bar, a u stva­ri je reč o sa­mo na pr­vi po­gled raz­li­či­tim kra­je­vi­ma jed­ne iste pri­če o na­šoj muč­noj isto­ri­ji i ne­do­sa­nja­nom snu srp­skog na­ro­da da mo­že stvo­ri­ti ne­što svo­je či­me će se pred sve­tom di­či­ti i što će tra­ja­ti ve­ko­vi­ma.

Osni­vač fir­me Bra­ti­slav Mi­la­no­vić, vred­ni i oštro­um­ni šu­ma­dij­ski do­ma­ćin ko­ji je ra­dio u Ne­mač­koj, iz­ja­vio je ne­dav­no, na sve­ča­no­sti po­vo­dom po­čet­ka grad­nje ve­li­kog in­du­strij­skog par­ka na­do­mak Kra­gu­jev­ca „Majnd park – Mi­la­no­vić”, da mu je od­lu­ka o pre­pu­šta­nju fir­me, ko­ja je za re­la­tiv­no krat­ko vre­me po­sta­la jed­na od naj­bo­ljih u ze­mlji i naj­pre­po­zna­tlji­vi­jih u sve­tu, bi­la „jed­na od naj­te­žih u ži­vo­tu”.

Do­du­še, do­dao je i da je do­la­zak ne­mač­kog gi­gan­ta „kru­na sve­ga” što je ra­dio.

Te­ško je re­ći ko­ji od ova dva sta­va, po emo­ci­ji du­bo­ko raz­li­či­ta, pre­te­že, jer Mi­la­no­vić ovih da­na ni­je imao vre­me­na da go­vo­ri za „Po­li­ti­ku”, a hte­li smo da raz­ja­sni­mo stva­ri, da ga pi­ta­mo da li se ra­du­je što je „Si­mens” do­šao ili mu je, mo­žda, žao što je svo­ju fir­mu, ko­ju je dve de­ce­ni­je pra­vio i bri­žlji­vo ne­go­vao, pre­pu­stio dru­goj kom­pa­ni­ji. Hte­li smo to da ga pi­ta­mo, jer je na po­me­nu­toj ce­re­mo­ni­ji, ko­joj je pri­su­stvo­vao i pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić, bi­lo i ova­kvih ko­men­ta­ra: „Ta­man što smo u Sr­bi­ji za­pa­ti­li ne­što svo­je, do­šli Nem­ci i po­klo­pi­li nas.”

Kra­gu­je­vač­ki oru­ža­ri već da­ni­ma pro­te­stu­ju, ka­žu da su im pla­te ma­le, zah­te­va­ju bo­lje uslo­ve ra­de, a u stva­ri se bu­ne jer stra­hu­ju da će nji­ho­va fir­ma „Za­sta­va oruž­je”, u skla­du sa no­vim za­ko­nom o pro­iz­vod­nji i pro­me­tu na­o­ru­ža­nja i voj­ne opre­me, bi­ti pre­da­ta u ru­ke ne­koj stra­noj kom­pa­ni­ji. Tim za­ko­nom je pr­vi put pred­vi­đe­na mo­guć­nost ula­ska stra­nog ka­pi­ta­la u na­šu na­men­sku in­du­stri­ju, ko­jom se to­li­ko po­no­si­mo.

Stra­ne kom­pa­ni­je, ako se sa pred­lo­gom za­ko­na sa­gla­si Na­rod­na skup­šti­na, mo­gu po­sta­ti vla­sni­ci naj­vi­še 49 od­sto ka­pi­ta­la ne­kog na­šeg voj­nog pred­u­ze­ća, ali pred­sed­nik sin­di­ka­ta „Za­sta­va oruž­ja” Dra­gan Ilić je ube­đen da je to sa­mo „po­če­tak kra­ja” fa­bri­ke ko­ja je u dr­žav­nom vla­sni­štvu pu­nih 165 go­di­na, još od 1853, ka­da je za di­rek­to­ra iza­bran fran­cu­ski li­vac, in­že­njer Šarl Lu­bri, ko­ji u Kra­gu­je­vac sti­že na po­ziv vla­de Kne­že­vi­ne Sr­bi­je, a po odo­bre­nju ca­ra Na­po­le­o­na Tre­ćeg.

Te­ško je ote­ti se uti­sku da se stva­ri kre­ću ka to­me da će u Kra­gu­jev­cu, na kra­ju, ne­sta­ti sve što su Sr­bi sa­mi stvo­ri­li: pr­vo je ne­sta­la fa­bri­ka auto­mo­bi­la ko­ju je pod još ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma 2008. pre­u­zeo ita­li­jan­ski „Fi­jat”, po­tom je ti­ho uga­še­na fa­bri­ka ka­mi­o­na ko­ja je oti­šla u ste­čaj, a sa­da je, iz­gle­da, na re­du fa­bri­ka oruž­ja.

Pre­te­ča da­na­šnje „Za­sta­ve oruž­je” je sta­ra to­po­liv­ni­ca, Voj­no­in­du­strij­ski za­vod, pr­va fa­bri­ka oruž­ja na Bal­ka­nu ko­ju su od po­čet­ka 19. ve­ka gra­di­le obe na­še kra­ljev­ske di­na­sti­je. „I moj de­da je tu ra­dio.” Ako sa­mo po­ku­ša­te da za­mi­sli­te ko­li­ko je po­no­sa sa­dr­ža­no u ovim re­či­ma mla­dih Kra­gu­jev­ča­na, shva­ti­će­te ko­li­ko je „Za­sta­va oruž­je” va­žna za ceo grad. Ali ne­ko je že­leo da iz­bri­še sve što je no­si­lo „Za­sta­vin” pred­znak. Ni­je nam do­zvo­lje­no ni da na auto­mo­bi­li­ma za­dr­ži­mo „Za­sta­vin” lo­go, sti­li­zo­va­no la­ti­nič­no „Z”. Ru­mu­ni i Če­si su na „da­či­ji” i „ško­di” sa­ču­va­li svo­je zna­ko­ve, sim­bo­le ko­ji sve­do­če o isto­rij­skom tra­ja­nju i sa­mo­stal­nom raz­vo­ju na­ci­o­nal­ne in­du­stri­je, upr­kos to­me što su fir­me pre­pu­sti­li stran­ci­ma.

Isto­ri­čar An­drej Mi­tro­vić, ro­đe­ni Kra­gu­jev­ča­nin, go­vo­rio je da je či­ta­vog ži­vo­ta po­ku­ša­vao da na­ci­o­nal­nu isto­ri­ju uklo­pi u me­đu­na­rod­ne to­ko­ve, ali i da je mo­tiv Austri­ja­na­ca da 1914. po­kre­nu rat pro­tiv Sr­bi­je bio to da nam po­ka­žu da smo na­rod ko­ji ni­je do­ra­stao da ima dr­ža­vu. Pr­vi is­kaz je deo ve­li­kog in­ter­vjua ko­ji je po­koj­ni aka­de­mik pre pet­na­e­stak go­di­na dao za kra­gu­je­vač­ki ne­delj­nik „Sve­tlost”, no­vi­ne ko­je vi­še ne po­sto­je, a dru­gi po­ti­če iz jed­ne dav­ne emi­si­je Ra­dio Be­o­gra­da 1.

Da­nas se, iz­gle­da, ta­kve bit­ke ne vo­de oruž­jem, već eko­no­mi­jom. O to­me sve­do­či i uru­ša­va­nje „Za­sta­va ko­vač­ni­ce”, ve­li­ke fa­bri­ke ko­ja je je­dva spa­se­na od pa­da u am­bis na či­ju je ivi­cu do­ve­la bu­gar­ska fir­ma. No, to je sa­mo jed­na od ret­kih kra­gu­je­vač­kih fir­mi ko­ja je pre­ži­ve­la tran­zi­ci­ju: vi­še ne­ma „Zve­zde”, me­sno­pre­ra­đi­vač­kog gi­gan­ta ko­ji je se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u Lon­don iz­vo­zio kon­zer­vi­ra­nu sec­ka­nu ju­ne­ti­nu, tek­stil­nog kom­bi­na­ta „22. de­cem­bar”, fa­bri­ke ga­lo­vih i teh­nič­kih la­na­ca „Fi­lip Klja­jić”, ko­ža­re „Par­ti­zan”, moć­ne za­nat­ske fir­me „Ro­ma­ni­ja”…

Na de­se­ti­ne hi­lja­de rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla to­kom pret­hod­nih dva­de­se­tak go­di­na. Ne­ka­da je u kra­gu­je­vač­koj in­du­stri­ju bi­lo za­po­sle­no vi­še od 70.000 lju­di, da­nas mno­go ma­nje. Do­ma­će uspe­šne kom­pa­ni­je su ret­ke u ovom gra­du. Kra­gu­jev­ča­ni uglav­nom ra­de kod stra­nih po­slo­da­va­ca. Za­to i ne tre­ba da ču­di što nam je je­dan rad­nik na po­men Pr­vog ma­ja od­go­vo­rio: „Ka­ko da sla­vim kad ni­šta ni­je mo­je”.

(Brane Kartalović, „Politika“)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com