Žale se u komšiluku da su „nikakvi”, kolege na poslu kukaju da su pospane i bezvoljne, a i sami se ovih dana ne osećate baš dobro! Ne brinite, ništa ozbiljno se ne dešava sa vašim zdravljem: to neprekidne vremenske promene loše utiču na sve pa i sasvim mlade i zdrave ljude.
Organizam koji je pripremljen za prijatno prolećno vreme već danima napadaju velika vlaga, nagli temperaturni skokovi, od hladnih noći i jutra do toplih i često sparnih podneva, sa dnevnom temperaturnom razlikom većom od 10 stepeni.
Umesto prolećnog sunca, ljudi su ovog maja izloženi dugim periodima tmurnog, vlažnog i hladnog vremena. Ti su vremenski parametri nepovoljni i za osobe u dobroj kondiciji jer ih drže u dugotrajnoj fazi takozvanog prolećnog umora, objasnila je dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine i mentor u ambulanti za odrasle u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć. Mnogi se lekarima žale na umor i pospanost, ali i isprekidan i plitak noćni san, koji ne okrepljuje organizam i ne priprema ga za sutrašnji naporan radni dan. Uz sve to, javljaju se glavobolje, kako potiljačne zbog porasta pritiska kada zahladi, tako i čeone zbog alergijskih reakcija na bujanje prirode, ali i prehlada koje su česte u ovim uslovima.
U mnogo težoj poziciji su, ipak, hronični bolesnici, u prvom redu astmatičari, ljudi s visokim pritiskom i srčani bolesnici, ali i svi oni koji pate od kostobolje.
Astmatičari su napadnuti sa tri strane: njihovo zdravlje narušava visoka vlažnost vazduha, prolećni alergeni iz trave i drveća, ali i rino virusi usled prehlada.
– Oni često ne mogu da se izbore sa ovakvim spoljašnjim uslovima pa nam se obraćaju za pomoć. Njihovo stanje stabilizujemo inhalatorima, rehidratacijom i drugim odgovarajućim procedurama – navodi doktorka.
Uobičajena terapija ovih dana dešava se da ne pomaže ni hipertoničarima pa je neophodno da im lekari provere kardiovaskularni sistem i stanje srca, kako bi utvrdili da li je dugotrajni visok pritisak pogoršao njihovo zdravlje i dopunili terapiju.
Srčani bolesnici morali bi da u promenljivim vremenskim uslovima povedu računa o dužem odmoru, ali i izbegavanju teških fizičkih aktivnosti među kojima je i nošenje većeg tereta u rukama, makar to bile i prepune torbe sa pijace. Mogu da im smetaju i preduge šetnje pa ih valja prekinuti ukoliko se javi bol u grudima, savetuje dr Šehić.
Bolove u rukama, nogama i leđima trpe ovih dana reumatičari, ali i inače zdravi ljudi koji su nedavno imali neku jaču traumu ili povredu. Kostobolju pacijenti mogu da ublaže antireumaticima, preporučuje dr Šehić.
Nemir i nervozu turbulentno vreme pojačava kod psiholabilnih ljudi, a za to su najbolji lek sunce i stabilnije vreme koje, prema meteorološkim prognozama, još nije na vidiku.
(B. Jakšić, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com