Kada meteorolozi najavljuju još desetak dana miholjskog leta, to znači da će upravo toliko potrajati sunčani topli jesenji dani, sa temperaturom koja će oko podneva dostizati od 22 do 25 stepeni. Ni posle kratkotrajnog osveženja u poslednjoj sedmici oktobra neće biti mnogo hladnije, a ne naziru se ni oblaci koji nose kišu. Kada se sve sabere, biće to jedno od najdužih miholjskih leta u našim krajevima.
https://www.facebook.com/krstarica/videos/208026246616456/
Premda je suvo od 2. oktobra, pravi miholjskoletnji dani počeli su da se nižu od 6. septembra. Do 22. oktobra, prema najavi prognostičara, trebalo bi da ih bude 16. Ipak, broj lepih dana nalik letu u Beogradu neće prestići onaj s početka jeseni 2008, kada su bila 23 miholjska dana, a ni isti period 2009. i 2012, kada ih je proletelo 19. U poslednjih deset godina duže ili kraće miholje bilo je redovno, kažu zvanične beleške meteorologa Nedeljka Todorovića.
On ističe da su, po nepisanom pravilu, u jesenjim mesecima u Beogradu i Srbiji tipični periodi koje karakteriše suvo i toplo vreme s natprosečnim temperaturama. U narodnoj tradiciji taj period se naziva bablje ili miholjsko leto. Prognostičari kažu da je izučavanje perioda vremena nalik letu potvrdilo tradicionalno verovanje da se miholje najčešće dešava u prvoj polovini oktobra, oko Miholjdana.
Šta je zapravo miholjsko ili bablje leto? Reč je o meteorološkom fenomenu kada se vremenski uslovi karakteristični za leto nastavljaju i nakon početka jeseni, oko Miholjdana, hrišćanskog praznika koji kod pravoslavaca pada 12. oktobra i koji neki ljudi proslavljaju kao krsnu slavu.
Miholje nije privilegija samo našeg područja, javlja se i u drugim delovima sveta sličnih klimatskih karakteristika, u isto vreme, ali drugačijih naziva. Tako se u severoistočnim delovima SAD lepi postletnji dani nazivaju indijansko leto, a taj naziv koristi se i u Engleskoj. Verovatno je proistekao iz činjenice da su severnoamerički Indijanci dodatne lepe dane koristili da spreme više hrane za zimu.
U Engleskoj, zavisno od datuma pojave, niz lepih dana nazivaju i letom Svetog Martina ili letom Svetog Luke. Božjim darom niz sunčanih dana u jesen zovu Poljaci. Evropljani imaju svoje ime – bablje leto, a pesnički naziv može biti vodomarovi dani. Potiče iz grčke mitologije. U rečniku Američkog meteorološkog društva o miholju piše: to su dani toplog vremena sredinom ili krajem jeseni s natprosečnim temperaturama. Nebo je tada obično vedro, dani sunčani, jutra maglovita, a noći hladne.
(„Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com