Uz troškove prijemnog ispita i upisa, fakulteti studentima naplaćuju prijavu ispita, overu semestra, razne molbe i potvrde, diplomu i dodatak diplomi, čak i promenu ličnih podataka.
I „bolonja” olakšava studentske džepove, jer su uvedene mogućnosti koje nisu imale starije generacije, a koje se dodatno naplaćujuAutonomija univerziteta u kombinaciji sa „bolonjom” uvela je dodatni haos na srpske univerzitete, ne samo u kvalitetu nastave već i u ceni studija, jer fakulteti po sopstvenim potrebama i bez kontrole države formiraju cenovnike za razne studentske usluge. U tome su veoma kreativni, pa se tako naplaćuje sve, od prijavnog lista i indeksa, preko promene predavača, promene ličnih podataka, naknadnog upisivanja ocena u indeks, pa do diplome.
Nedavno nam je čak i Evropa zamerila to što je Srbija jedna od samo tri zemlje koje naplaćuju obavezan dodatak diplomi, a koji bi morao da bude besplatan po dogovoru zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije.
Da studiranje u Srbiji značajno opterećuje kućni budžet, čak i kada studenti svojim znanjem i trudom zasluže besplatan indeks, pokazalo je i mini-istraživanje „Politike” koje smo prethodnih dana sproveli na desetak fakulteta svih grupacija u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Cenovnik usluga koji fakulteti pružaju i dalje je na većini visokoškolskih ustanova tabu tema, fakulteti ga retko objavljuju na svojim sajtovima, odbijaju da objasne kako su ga formirali, a neujednačene cene i često velike razlike među fakultetima svake godine su razlog za studentske bune.
„Bolonja” tako dodatno olakšava već „bušne” studentske džepove, jer su uvedene mogućnosti koje nisu imale starije generacije, a koje se dodatno naplaćuju i ulivaju značajan novac u fakultetske kase, poput plaćanja bodova.
Polaganje prijemnog ispita prvi je udar na kućni budžet, plaća se i prijavni list, prigovor na listu i slično, a ukoliko se osvoji indeks, slede troškovi upisa, osiguranja, pomoć studentskim organizacijama… Velika je razlika u cenovnicima i u okviru iste grupacije fakulteta, čak i u okviru istog univerziteta, pa se događa da se cene razlikuju i po nekoliko hiljada dinara u zavisnosti od toga da li se mladi bore za indeks u Beogradu ili recimo Kosovskoj Mitrovici.
Prošle godine je tako za prijemni ispit trebalo izdvojiti od 2.500 do 10.000 dinara, upis i osiguranje je koštalo dodatnih od šest do osam hiljada dinara, indeks se negde dobijao besplatno, a negde plaćao od 300 do 600 dinara. Za rad studentskih organizacija i parlamenta, akademci su i pre nego što su kročili u amfiteatre izdvajali oko 500 dinara.
Da apsurd bude veći, prijemni se naplaćuje čak i svršenim srednjoškolcima koji su oslobođeni obaveze polaganja jer su osvojili nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz predmeta od značaja za struku.
Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, jedan je od retkih koji se zalaže za to da se prijemni ispit ne naplaćuje, to je bio njegov stav i dok je bio na funkciji državnog sekretara Ministarstva prosvete. Slično razmišlja i pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Milovan Šuvakov, koji tvrdi da će mnoge stvari biti drugačije uređene kada se promeni Zakon o visokom obrazovanju i kada se promeni model finansiranja fakulteta.
Profesori najčešće imaju argument da vredni i savesni studenti neće imati razloga za plaćanje većine od ovih stavki, ali kako onda objasniti, recimo, razlike u ceni bodova koje studenti stiču po ispitu i za koje plaćaju čak i oni najbolji.
Nemanja, student beogradskog Pravnog fakulteta, koji je bio aktivan u nedavnom protestu na ovom fakultetu, kaže da je besmisleno to što on kao budžetski student mora da plati za već odslušane ispite koje prenosi, kada ih je već platila država.
– Dakle, praktično dva puta plaćamo, jednom je to uradila država, drugi put sami studenti. A ja imam visok prosek, nisam od onih za koje se u javnosti tvrdi da su lenji i studiraju sto godina – kaže ovaj student.
Podsetimo, studenti su tražili da se smanji cena boda za već odslušane ispite na 500 dinara, dok je dekan odgovarao da je već smanjena sa 1.500 na 1.300 dinara i da je to već veliki finansijski gubitak za fakultetsku kasu.
– Razne olakšice koje nudimo studentima fakultet su koštale oko osam miliona dinara. A nezadovoljnim studentima rekao sam da na Univerzitetu u Beogradu pronađu povoljniji model finansiranja od našeg i da ću ga odmah primeniti sa zadovoljstvom – kaže dekan, prof. dr Sima Avramović.
Posebno je nezavidna situacija studenata koji steknu 48 i više bodova i time pravo na budžetski indeks u sledećoj godini studija, ali na kraju ostanu bez besplatnih studija kada se završi rangiranje jer država može da plaća samo određeni broj mesta.
Pravni fakultet je, recimo, jedan od retkih, ako ne i jedini u zemlji, koji garantuje da će svi takvi studenti zaista imati besplatno studiranje, a novac se nadoknađuje iz sopstvenih sredstava fakulteta.
Studentske organizacije godinama pokušavaju da skrenu pažnju na prikrivene i neujednačene cenovnike fakulteta i tvrde da sav studentski novac, uključujući i školarine, ide za plate profesora. Dekani, s druge strane, tvrde da se ta sredstva koriste za poboljšanje uslova studiranja, mada ima i onih koji nerado priznaju da moraju da se snalaze zbog nedovoljnih sredstava koji na fakultete stižu iz državne kase. U posebno teškoj situaciji su fakulteti koji ne zarađuju na tržištu, a koji, paradoksalno, poput onih sa prirodno-matematičke grupacije, imaju i najniže školarine i najniže cene usluga.
(Sandra Gucijan, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com