Hoće li moderne tehnologije u rukama detektiva, podržanih novim zakonskim izmenama, doskočiti lažnim bolovanjima kojih je u Srbiji i dalje prilično. Gotovo 10 odsto bolovanja se odnosi na ona lažna.
Nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o detektivskoj delatnosti trebalo bi, između ostalog, da pomognu poslodavcima da raskrste sa lažnim bolovanjima kojih u Srbiji nije malo. Od oko 280.000 bolovanja, koliko se godišnje otvori u Srbiji, više od 30.000 je lažno, ukazuju podaci. Ubuduće će i detektivi biti ovlašćeni da prikupljaju podatke „o povredama radnih obaveza ili radne discipline“, kako je to precizirano u Zakonu.
Advokat Božidar Spasić, nekada vlasnik jedne od prvih detektivskih agencija na Balkanu, za Sputnjik kaže da za detektive to neće biti novina jer su se oni i dosad bavili prikupljanjem takvih podataka, „pokrivajući“ se drugim ovlašćenjima koja im je pružao zakon. Praksa je, međutim, pokazala da zahtevi za takvim istraživanjima nisu bili masovnija pojava, pogotovo kada su u pitanju domaći poslodavci.
Spasić, koji je sada angažovan u porodičnoj advokatskoj kancelariji, ukazuje da se te istrage sprovode još od 2005. godine, kada su im se prvo za pomoć obratili stranci, poslodavci iz inostranstva, ili strane detektivske agencije, konkretno iz Nemačke i Austrije. Tražile su, dodaje on, da proverimo da li je određeno lice, obično iz unutrašnjosti Srbije, stvarno bolesno, da li se leči ili je u pitanju lažno bolovanje.
Počelo je sa gastarbajterima iz Srbije, koji su najčešće odmor u Srbiji produžavali bolovanjem. Iz inostranstva bi nam dostavili sve podatke, tražili od nas da odemo na određenu adresu i snimimo i dokumentujemo zatečeno stanje, objašnjava Spasić. Naši ljudi su, kako kaže, najčešće uzimali bolovanja u leto zbog poljskih i radova na kući, na jesen zbog berbe, a u zimu zbog slava.
Nedugo potom, slične zahteve su imali i od stranih poslodavaca u Srbiji.
„Ovde je to krenulo čim su stranci počeli da otvaraju svoje filijale, fabrike. Oni su počeli da se interesuju da li radnici stvarno idu na bolovanje. Dovoljno je bilo da se samo dostavi fotografija da čovek, recimo, sedi na nekom veselju, da radi na kući, da je na vašaru… i to je bilo sasvim dovoljno da se preduzimaju mere prema tim ljudima“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje u kojoj meri takvi podaci zanimaju strane, a koliko domaće poslodavce, ovaj advokat kaže da je neuporedivo veći broj stranaca koji su tražili proveru naših radnika koji rade u njihovim firmama a prijavljuju da su na bolovanju.
„Mislim da se tu odnos svodi na 90 odsto prema 10 odsto u pogledu zahteva koje detektivske agencije mogu da imaju s obzirom na to da je to kod nas materija koja je manje istražena. To se kod nas gleda na drugačiji način — nećeš valjda da cinkariš komšiju i slično… A i Srbija je manja zemlja, pa su mogućnosti da se zabašuri lažno bolovanje veoma skučene, jer su obično radnici iz mesta u kome je i fabrika“, objašnjava on.
Kod nas to, kako ističe, još nije toliko zaživelo. Spasić je precizirao da se detektivski posao u ovom slučaju svodi samo na proveravanje aktivnosti ljudi koji su zvanično na bolovanju. Kako napominje, nema provera kod doktora i u zdravstvenim ustanovama koje su dale bolovanje. Uvid u lekarsku dokumentaciju je zaštićen i bolnica nije u obavezi da odobri takav zahtev. On, međutim, dodaje da je fotografija ili snimak kao dokument sasvim dovoljan, pogotovo sada u eri kvalitetnih kamera na mobilnim telefonima gde direktno možete posladavcu da prenesete šta radi njegov zaposleni dok je na bolovanju.
„Kada se prikupe dokazi, a to su obično fotografije ili pečatom overena izjava privatnog detektiva, onda se takvi dokazi predaju onom ko je naručio posao i on onda pokreće određeni postupak. Kod nas je to uglavnom disciplinski, a kod stranaca se to mora rešavati na sudu. Uglavnom, uspešnost dokazivanja je fantastična jer naši ljudi su jako neoprezni“, ističe on. Kada uzmu bolovanje oni izađu i u kafane i na druga mesta gde mogu biti viđeni i tako detektivima olakšavaju posao, navodi sagovornik Sputnjika.
On ipak napominje da to nije čest detektivski posao.
„Ti zahtevi za pronalaženjem lažnih bolovanja nisu neka masovna pojava da bismo sada rekli da su detektivi zatrpani zahtevima da provere bolovanja. To je desetak slučajeva u par meseci. To su, rekao bih, više kampanjski nego što su neki redovni detektivski poslovi“, napomenuo je Spasić.
Ta materija za detektive nije nova, kaže on. Pitanje je samo hoće li je ovakvim zakonskim preciziranjem poslodavci bolje prepoznati i u većoj meri koristiti kako bi u firmi mogli da raščiste sa jednim od mogućih problema koji u krajnjem utiče na rezultate poslovanja.
(Mira Kankaraš Trklja, Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com