Zbog problema sa sluhom i govorom oko 9.000 malih pacijenata godišnje potraži pomoć stručnjaka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća” Klinike za ORL Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”.
U ovoj ustanovi, koja obeležava deset godina postojanja, mesečno pomoć dobije između 700 i 800 mališana, čije zdravstvene tegobe zbrinjavaju lekari, defektolozi, logopedi, psiholozi, surdolozi (stručnjaci za rad sa decom oštećenog sluha)…
„Dečija kuća” ima i svojevrsni vrtić pa najmlađi nisu tužni što moraju da dolaze u bolnicu. Naprotiv, raduju se boravku zbog igre kojom terapeuti sprovode dijagnostiku i terapiju. Vaspitači su obučeni za rad sa decom sa oštećenjima sluha pa tako mališani u vrtiću provedu oko pola sata dnevno, a ostalih sat i po su na terapijama sa stručnjacima.
Problem oštećenja sluha, objašnjava dr Sandra Stojanović, šefica ovog centra, ima jedan do tri mališana na hiljadu novorođenčadi. Dobro je što u porodilištima sada već posle 24 sata od rođenja bebe može da se postavi sumnja na oštećenje sluha i da se odmah reaguje.
Kada roditelji dovedu dete sa godinu ili dve kod lekara jer primećuju da ono ne čuje dobro, to može da bude kasno i zbog toga se postižu slabiji rezultati u terapiji.
– Važno je što pre početi sa terapijom i na vreme prepoznati problem. Za dolazak u naš centar, gde se leče deca sa oštećenim sluhom i govorno-jezičkom patologijom, potreban je uput lekara za ORL kliniku KBC „Zvezdara”. Rad znatno olakšava to što se pod istim krovom nalazi mesto gde problem može da se otkrije, a ujedno i da se leči. Nekada se oštećenje sluha kod dece otkrivalo u jednoj ustanovi, dijagnoza se postavljala u drugoj, operacija se obavljala u trećoj, a na terapiju su roditelji dovodili decu u četvrtu bolnicu.
Deca na terapiju uglavnom dolaze dva puta nedeljno, nekada i češće.
U našoj zemlji nema dovoljno centara pa se nadamo da naša ustanova može da bude uzor drugima – pojasnila je dr Stojanović.
Kod dece sa teškim oštećenjima sluha ugrađuju se takozvani kohlearni implanti i to od 2002. godine. Reč je o protezi koja menja unutrašnje uvo koje nije funkcionalno. Kada se ugradi implantant, on ostaje doživotno.
Najbolja dostignuća postižu se kada se operacija obavi u ranom uzrastu, ali uglavnom ne pre prve godine deteta. Republički fond za zdravstveno osiguranje prepoznao je značaj ovih intervencija i od 2005. godine ih finansira.
– U našem centru se ova proteza ugradi kod 10 do 20 dece godišnje. Operacija se ne svrstava u one sa visokim rizikom, ali zahteva veliko umeće hirurga. Kod slabijih oštećenja sluha detetu se stavlja spoljašnji slušni aparat. Sarađujemo sa KCS-om, KC Vojvodine i Institutom za majku i dete. Važan segment našeg rada je i logopedska terapija. Prioritet se daje težim slučajevima pa imamo dosta dece sa višestrukim oštećenjima koja kod nas dolaze na terapije – dodaje dr Stojanović.
(Danijela Davidov-Kesar, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com