Država planira da do 2023. godine ozakoni sve objekte koji su podignuti do 2015. godine. Oko dva miliona objekta „bez papira“ biće upisano u katastar. Čim uđu u pravni sistem, te nekretnine neće imati zabranu prometovanja, a jedan broj njih verovatno će se naći da slobodnom tržištu. Veća ponuda uticaće i na cenu kvadrata.
Prema rečima Miloša Simića, stručnjaka za nekretnine, završetak procesa legalizacije neće uticati na cenu novogradnje, ali značajno će sniziti cenu korišćenih stanova i kuća.
„U najvećem broju slučajeva, legalizaciju čekaju privatne kuće koje u proseku imaju dve do četiri posebne jedinice. Stanovi u privatnim kućama, u obodnom delu Beograda, nikako ne mogu biti konkuretni novogradnji koji je doživela pravi bum prethodnih desetak godina“, objašnjava Simić, vlasnika „Euroinvest propertija“.
Sagovornik Sputnjika objašnjava, legalizacijom ovih objekata dodatno će oživeti tržište nekretnina.
Kvalitet i pozicija legalizovanih objekta u Kaluđerici, Altini, Borči slabiji je od novoizgrađenih objekata. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, brojnim građanima sa slabijim primanjima, upravo te nekretnine mogu da budu rešenje da izađu iz podstanarskih stanova i sebi obezbede krov nad glavom.
„Zainteresovani kupci će imati osnov – legalizovan stan, da uzmu kredit od banke. Pa za nekih 40.000 evra moći će da se kupi jeftina nekretnina“, zaključuje Simić.Novi Zakon uskoro u Skupštini
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Sputnjik su potvrdili da se priprema izmena i dopuna postojećeg Zakona o ozakonjenju. O detaljima Zakona će opširnije pričati kada prođe skupštinsku proceduru, a to se očekuje u narednih mesec-dva.
Kako navode, od dva miliona predmeta do sada je rešeno 300.000 predmeta. Korona je usporila radove, a država je dodatno angažovala 850 ljudi na tim poslovima, kako bi se proces legalizacije ubrzao.
Novi Zakon željno čekaju i jedinice lokalne samouprave. Prema rečima Živorada Milosavljevića, predsednika opštine Sopot, država mora što pre da podvuče crtu.
„Nama je cilj da sve sve građevinske aktivnosti ubace u pravni sistem. Država će prihodovati od naknada i taksi, a građani će imati realnu sliku stanja na tržištu nekretnina“, navodi Milosavljević.
Uprošćeno ozakonjenje, manje „papira“
Kako nezvanično saznajemo, pod novim Zakonom o ozakonjenju objekata, brzu legalizaciju imaće one nekretnine koje su izgrađene do 2018. godine. Objekti koji su izgrađeni nakon toga ne potpadaju pod legalizaciju.
Vlasnik treba od katastra da pribavi uverenje o godini gradnje, a da bi završio ovaj postupak mora da ima pravni osnov – dokaz o poreklu, geodetski elaborat i projekat zatečenog stanja.
Ako su objekti izgrađeni pre 1968. godine, a uneti su u zemljišne knjige, onda ne potpadaju pod legalizaciju ako postoji dokaz o godini gradnje. Procedura za legalizaciju stana identična je kao i za druge objekte, kada se radi o dokumentaciji.
Kada je predmet ozakonjenje nekretnina na selu, potrebno je uraditi geodetske radove i sakupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi objekat zvanično bio upisan u katastar.
Vlasnici moraju da legalizuju i svoje garažne objekte, a za to će im biti potrebna snimak izvedenog projekta, zatim izjava odgovornog projektanta i vlasnika, a jedinice lokalne samouprave određuju cenu legalizacije garaža.
Postoje primeri koji ne podležu legalizaciji kao što su objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali se koristi bez upotrebne dozvole ili kada su objekti izgrađeni bez građevinske dozvole koja u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza.Objekti koji su podignuti na tuđoj zemlji neće moći da se ozakone.
Legalizaciji ne podležu ni objekti izgrađeni na neodgovarajućoj podlozi kao što je klizište ili močvarno tlo ili ako je objekat izgrađen od nesigurnih materijala, ali i objekti napravljeni na javnim površinama ili onim predviđenim za gradnju objekata javne namene.
Trenutno u Srbiji imamo oko dva miliona nelegalnih objekata, a u međuvremenu lokalne samouprave su donele 7.640 rešenja o njihovom rušenju.
Legalizacija za male pare
Taksa za legalizaciju objekta do 100 kvadrata iznosi 5.000 dinara, a 15.000 za kuće od 100 do 200 kvadrata, dok je 20.000 dinara za objekte koji imaju od 200 do 300 kvadrata. Vlasnici moraju da izdvoje 50.000 dinara za porodične stambene objekte površine veće od 300 kvadrata.
Taksa za legalizaciju objekata u iznosu od 250.000 dinara plaća se za stambene zgrade koje se sastoje od više stanova, površine do 500 kvadrata i komercijalne objekte iste kvadrature.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com