Nastavnik srpskog jezika Vladimir Milojević, koji je lupio knjigom o đačku klupu pa dobio otkaz i ostao bez licence „zbog nasilja nad učenicom”, nije počinio prestup i nije trebalo da ostane bez posla i prava na rad. Nije udario devojčicu čitankom po glavi, za šta je optužen 2013. godine, u Osnovnoj školi „Branislav Nušić”, gde je tada radio – ocenilo je pravosuđe četiri godine kasnije. Radni spor koji je Milojević pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pokrenuo protiv osmoletke nedavno je okončan. Pravosnažnom presudom kao nezakonito poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu koje mu je uručeno posle disciplinskog postupka.
Sud je ocenio da „osnovna škola, iako je bila u obavezi, nije na nesumnjiv način utvrdila” da li se potez nastavnika može poistovetiti sa nasiljem. Ali, i da se to što je spustio knjigu na školsku klupu da bi privukao pažnju đaka koji su dremali na času ne može podvesti pod ugrožavanje fizičkog, psihičkog i emocionalnog zdravlja bilo kog učenika u odeljenju.
Škola „Branislav Nušić” mogla je da se žali na presudu koja profesora oslobađa krivice, ali nije. Zašto? Da li se prihvatanje presude može dovesti u vezu sa nedavnim upozorenjem ministra prosvete Mladena Šarčevića direktorima škola, da će pokrenuti krivični postupak protiv svakog ko novčano ošteti državu, a naročito, kako je rekao, protiv onih koji srljaju u sudske postupke za koje znaju da će biti izgubljeni?
– Kada je majka učenice podnela pisanu prijavu da je profesor Milojević na času udario njenu ćerku, po ondašnjem, a i sadašnjem zakonu kao direktor bila sam u obavezi da pokrenem i vodim disciplinski postupak, što sam i uradila. Tok i zaključak tog postupka u više navrata proveravale su prosvetna i inspekcija rada. Njihovi izveštaji potvrđuju da je OŠ „Branislav Nušić” postupila po zakonu. U jednom zapisniku škola se i pohvaljuje za istrajno uvažavanje i poštovanje dečjih prava na zaštitu od nasilja i zlostavljanja u školskoj sredini. Nismo srljali u sudski spor nego podrobno ispitali činjenice. Zašto to sud nije vrednovao, ne znam – odgovara Marijana Stefanović, direktorka OŠ „Branislav Nušić” i zakonski zastupnik ove osmoletke u okončanom sudskom sporu.
Na odluku suda nije se žalila, tvrdi, „zbog molbe učenice koja je žrtva ovog slučaja, a i nasilja, da je niko više ne uznemirava”.
– Slučaj joj je već naneo dovoljno štete (pretnje telefonom u vreme disciplinskog postupka – registrovane u policiji, omalovažavanje od drugova iz odeljenja i sl.) Poštujući pre svega prava i interese deteta, nismo želeli dalji „medijski cirkus” koji bi profesor organizovao bez sumnje da se postupak nastavio. Kao što je to uradio i pre donošenja sudske presude – uverava Stefanovićeva.
Veoma je zanima „kako se javnost okupila baš oko profesora Vladimira Milojevića koji je i pored radnog spora i oduzete licence sve vreme radio do otkaza ugovora o radu u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji?”
Nas je zanimalo i da li njoj, kao direktorki škole koja je izgubila spor, sleduje sankcija budući da je pravosuđe utvrdilo da nastavnik nije počinio nasilje?
– Ne znam da li mi sleduje sankcija. Uradila sam sve po zakonu i štitila interese i prava deteta, što mi je dužnost i obaveza. Na osnovu dokaza i dokumentacije koje posedujem, epilog ovog slučaja morao je da bude drugačiji. Pre svega zbog dece, učenika i ugleda prosvete u ovoj zemlji – navodi Stefanovićeva.
Osnovna škola „Branislav Nušić” samo za troškove suđenja isplatila je 177.000 dinara oštećenom nastavniku, koji očekuje i uplatu od oko 100.000 dinara po osnovu izgubljenih zarada.
Sud je zaključio da profesor nije kriv, ali uprkos tome što Zakon o radu predviđa da se sudskom odlukom može vratiti na posao ako pravosuđe utvrdi da je dobio otkaz bez pravnog osnova, profesor Milojević još ne može da predaje ni u jednoj školi.
Rešenjem Ministarstva prosvete oduzeta mu je licenca i on nema pravo da predaje đacima dok se to rešenje ne poništi. Zato mu je krajem prošle godine zabranjeno da drži nastavu u bilo kojoj školi Srbije, a đaci Četrnaeste beogradske, kojima je predavao, prvi su stali u odbranu profesora. Protestovali su pred Ministarstvom prosvete, bojkotovali nastavu, uspeli da ministra Šarčevića dozovu na sednicu učeničkog parlamenta.
Iz pisma zahvalnosti Šarčeviću, koje potpisuje đački parlament Četrnaeste gimnazije, a objavljeno je na sajtu ministarstva, jasno je da se ministar postarao da Milojević, ipak, ne ostane na ulici.
– Vaše zalaganje da se nastavniku obezbedi privremeni posao, do konačnog rešenja o licenci koja mu je neopravdano oduzeta, nakon čega će, nadamo se, biti vraćen u učionicu, naročito nas je obradovalo – napisali su, između ostalog, gimnazijalci ministru.
Za Vladimira Milojevića najvažnije je da je sud utvrdio da nije udario dete i s tim u vezi poništio rešenje o prestanku radnog odnosa. I dalje tvrdi da je žrtva zakona koji je dozvolio direktorima škola da i nedužnog prosvetnog radnika eliminišu iz sistema.
– U ovom kafkijanskom procesu najviše su mi pomogli oni od kojih sam to najmanje očekivao – đaci, ali i ministar, koji nije dozvolio da ostanem na ledini pre nego što sud kaže svoje. Na osnovu pravosnažne presude i Zakona o upravom postupku, podneo sam zahtev ministarstvu za povraćaj licence. Uveren sam da će se to brzo rešiti i da ću se u drugom polugodištu vratiti svojim gimnazijalcima – kaže Milojević.
(Milenija Simić-Miladinović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com