Na svim auto-putevima u Srbiji danas je počelo kažnjavanje vozača na osnovu merenja srednje brzine i do 14 sati je na šest velikih naplatnih stanica kažnjeno oko 70 vozača, koji su prekoračili dozvoljenu brzinu od 120 km/h.
Direktor policije Vladimir Rebić je tim povodom obišao naplatnu rampu „Vrčin“ kod Beograda i potvrdio da će svi koji prekorače srednju brzinu, makar i za jedan kilometar na sat, morati da plate kaznu.
„Ne postoji način da mi ne primenimo važeće propise koji dozvoljavaju maksimalnu brzinu od 120 km/h, tako da ne postoji ta tolerancija“, rekao je Rebić novinarima.
On je zahvalio Kancelariji za IT koja je omogućila da od danas u Srbiji stranci i naši građani mogu da na post terminalima da plate novčanu kaznu za prekršaje bez da se isključuju sa autoputa, kako bi otišli u banku ili menjačnicu.
„Kao što je prethodnih dana najavljivano od danas na svim deonicama autoputeva počinje kontrola prosečne brzine kretanja vozila. Izuzetno sam ponosan što je Srbija jedina u okruženju, a možda i jedina u Evropi, koja ima ovakav sistem koji omogućava da se bez značajnog ulaganja novih sredstava vrši efikasan način kontrole“.
Kako je rekao, od danas na svim čeonima naplatnim stanicama, kao što su Vrčin, Šimanovci, Niš i druge, policija na licu mesta kažnjava sve koji su prekoračili brzinu.
„Što se tiče ovih koji napuštaju autoput na bočnim rampama, njima će se dostaviti na adresu dopis u kome će ih obavestiti da su dužni od osam dana da daju podatke o licu koje je načinilo prekršaj“.
I onima koje policija ne kazni na licu mesta na čeonim naplatnim rampama stizaće kazne na kuće adrese odnosno vlasnicima vozila.
Rebić je apelovao na njih da u propisanom roku od osam dana daju informacije policiji o tome ko je upravljao vozilom kada je napravljeno prekoračenje srednje brzine, jer bi u suprotnom vlasnici mogli da plate od 100.000 do 120.000 kaznu jer pokušavaju da izbegnu odgovornost.
Pored merenja srednje brzine, na autoputevima će brzinu kontrolisati i tzv. presretači – automobili bez policijskih oznaka, a sve u cilju smanjenja žrtava na spskim putevima, naglasio je.
Prema njegovim rečima, u prethodne dve godine na dva autputu život je izgubilo 96 lica, a više od 2.000 je povređeno.
Na pitanje kako će sistem funkcionisati kada tokom letnje sezone kroz našu zemlju bude prolazio veliki broj stranaca, Rebić je istakao da će u saradnji sa Putevima Srbije obavestiti ambasade zemalja čiji građani najviše koriste naš autoput kako bi ih upozorili na merenje srednje brzine, a na rampama će na njihovim jezicima – turskom, nemačkom, engleskom i drugim biti istaknuto da se meri prosečna brzina.
Zamenik načelnika Saobraćajne policije Boban Milinković je rekao da se prosečna brzina ne meri na auto-putu Ljig-Preljina, na Koridoru 11, zbog nepostojanja tehničkih uslova, jer ta deonica ne funkcioniše u zatvorenom sistemu naplate putarine.
Milinković je rekao da je broj kažnjenih vozača od jutros mnogo manji nego nego kada je počelo merenje srednje brzine na prvoj deonici Šid – Šimanovci.
„Otkada je počela da se kontroliše srednja brgzina za oko 30 odsto je smanjen broj slučajeva prekoračenja, a broj nezgoda za 35 odsto, tako da koliko smanjite prekoračenje brzine, toliko ćete smanjiti i broj nezgoda“, naglasio je Milinković.
Kamere JP „Puteva Srbije“ instalirane su na svim za to predviđenim mestima, a brzina će se meriti na osnovu vremena prolaska od jedne do druge naplatne rampe.
Vozačima sa srpskim tablicama kojima se brzina kojom su se kretali ne uklopi u propisanu, kazna će stići na kućnu adresu, ali će svaki vozač podatak o prosečnoj brzini kojom se kretao moći da vidi na računu na naplatnoj rampi.
S druge strane, strance će saobraćajna policija zaustavljati odmah na naplatnoj rampi, a oni će morati da plate kaznu kod najbližeg sudije za prekršaje.
Vozači neće moći da tako lako, eventualnim zaustavljanjem na sredini deonice – na odmorištu ili benzinskoj stanici – izbegnu kažnjavanje, jer će i broj vozila „presretača“ na svim deonicama srpskih auto-puteva biti povećan.
Tako, na primer, na deonici Subotica-Niš, dugoj 423 kilometara, dozvoljeno vreme prolaska je tri sata i 31 minut, dok se od Beograda do Niša ne sme stići brže od jednog sata i 58 minuta.
Minimalno vreme potrebno da se ne prekorači prosečnih 120 kilometar na čas od Beograda do Subotice je sat i 34 minuta, a na relaciji Beograd-Šid – 54 minuta.
Od Horgoša do Preševa, na deonici dugoj 537 kilometara, ne može se brže od četiri sata i 16 minuta, a od naplatne rampe Vrčin do naplatne rampe Preševo minimalno vreme prolaska u dozvoljenim okvirima iznosi – tri sata.
Vozače koji na autoputevima Srbije budu, ipak, vozili brže nego što je u proseku dozvoljeno, čekaju sledeće kazne:
Za vožnju brzinom od 120 do 140 kilometara na sat sleduje im novčana kazna u visini od 3.000 dinara, dok će za vožnju brzinom od 141 do 150 kilometar na sat morati da plate kaznu od 5.000 dinara.
Sa 10.000 dinara biće kažnjeni oni koji voze brzinom od 151 do 160 kilometara na sati, a kazna od 10.000 do 20.000 dinara predviđena je za vožnju brzinom od 161 do 180 kilometara na sat, plus tri negativna poena i mesec do 12 meseci bez vozačke dozvole.
Za „divljanje“ auto-putevima brzinom od 181 do 200 kilometara na sat kazna iznosi od 20.000 do 40.000 dinara, uz dan do 30 dana zatvora, šest negativnih poena i tri do 12 meseci bez dozvole.
Od 100.000 do 120.000 dinara moraće da izdvoje, na ime kazne, oni koji voze od 201 do 220 kilometara na sat, a sleduje im i od 15 do 60 dana zatvora, ali i 14 negativnih poena i osam do 12 meseci bez dozvole.
Na kraju, za vožnju bržu od 221 kilometar na sat, novčane kazne nema, ali je predviđena zatvorska kazna u trajanju od 30 do 60 dana, uz 15 negativnih poena i oduzimanje dozvole na period od devet do 12 meseci.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com