Najčešće se ponavlja prvi razred srednje škole, najviše takvih đaka je u Beogradu, a predmeti iz kojih se najčešće pada odavno su odomaćeni pod nazivom „strašna trojka“ : matematika, fizika i hemija.
Podatak da svake godine oko 20.000 đaka u avgustu polaže popravne ispite spada u domen urbanih legendi – mnogi se na njega pozivaju, ali niko ne zna izvor. Neki smatraju da je reč o broju đaka, a drugi da je to zbir zaključenih jedinica. Čak ni Ministarstvo prosvete, koje bi po prirodi stvari moralo da ima ove podatke, nije imalo odgovor na naše pitanje koliko đaka u avgustu izlazi na popravni, koliko je učenika ponavljalo razred u prošloj školskoj godini i da li se taj broj smanjuje ili ne.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je na početku školske 2014/2015. godine u redovnim osnovnim školama u Srbiji (bez Kosova) bilo 4.100 ponovaca, a u srednjim školama 2.688. Najčešće se ponavlja prvi razred srednje škole, najviše takvih đaka je u Beogradu, a predmeti iz kojih se najčešće pada odavno su odomaćeni pod nazivom „strašna trojka”: matematika, fizika i hemija.
Statistika, takođe,pokazuje da u gimnazijama na popravnom bude najviše tri đaka iz svakog odeljenja, a najređe ponavljaju đaci u prirodno-matematičkim smerovima. Primera radi, u Matematičkoj gimnaziji pojavi se ponovac na svakih 10–15 godina. U srednjim stručnim školama daleko je lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim, gde su, osim matematike, bauk i stručni predmeti.
Podaci RZS pokazuju da se broj srednjoškolaca ponovaca smanjuje, uz ogradu da je u školama iz generacije ugeneraciju sve manje đaka. U školskoj 2004/2005. bilo ih je 6.000, a sada upola manje. Prvi razred obično padne oko 1.300 učenika, a pre 15 godina ih je bilo skoro 2.000. Kada je reč o Beogradu, taj broj se u poslednje dve godine ustalio na oko 800, a 2007. ih je bilo 1.094.
Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije, kaže da je utisak da je poslednjih godina daleko manje ponavljača.
– Uvođenjem inkluzije 2009. godine znatno se smanjio broj ponovaca, jer sada postoji mogućnost izrade individualnog obrazovnog plana, kojim se otklanjaju smetnje bilo intelektualne, jezičke ili socijalne prirode – kaže Gajić.
Ona objašnjava da se po zakonu od prvog do trećeg razreda ne ponavlja, osim ako roditelj ne insistira. Dete se prevodi u sledeći razred čak i sa jedinicama.
– Razred se automatski ponavlja sa tri jedinice, a sa dve se ide na popravni. Najčešće se ponavlja iz matematike, uglavnom su predmeti iz prirodnih nauka problematičniji, a u starijim razredima i srpski jezik, strani jezici… Škola je dužna da organizuje nastavu za ove đake, a zatim se polaže pred komisijom koju čini razredni starešina, nastavnik koji je predavao učeniku i još jedan predmetni nastavnik. Pojedine predmete đaci polažu i pismeno i usmeno – navodi Nikolić Gajić, inače učiteljica u požarevačkoj školi „Kralj Aleksandar Prvi”.
U srednjim školama najviše učenika ponavlja razred u mašinskim, kožarskim, tekstilnim… školama, odnosno onim školama koje deca nisu želela da upišu, ali nisu imala drugu mogućnost zbog slabih ocena u osnovnoj školi.
Podaci Foruma srednjih stručnih škola pokazuju da školovanje jednog gimnazijalca košta oko 700 evra godišnje, a učenika srednje stručne škole od 900 do hiljadu evra, pa to znači da se praktično gubi blizu milion evra koje je država uložila u obrazovanje đaka koji nisu završili razred.
– Najviše đaka na popravnom ispitu, više od deset odsto od ukupnog broja učenika, polagaće popravni ispit iz matematike, a slična situacija je i u drugim srednjim stručnim školama – kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, profesor matematike u Školi za negu lepote.
Kako ističe Antić, razlozi ponavljanja razreda su mnogobrojni. Među najbitnijim su neadekvatanizbor zanimanja prilikom upisa srednje škole i nedovoljna motivacija za učenje, loše predznanje iz osnovne škole, neujednačeni kriterijumi ocenjivanja u osnovnim školama… On dodaje i da su jedan od najbitnijih faktora roditelji, koji treba da budu maksimalno uključeni u školovanje dece, a ne da se prvi put u školi pojave pred kraj školske godine, kada dete već ima deset jedinica.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com