Pretplata za RTS mogla bi da se poveća od sledeće godine, ali će i dalje iznositi manje od dva evra, rekao je danas generalni direktor RTS Dragan Bujošević.
On je na okruglom stolu „Javni medijski servis u Srbiji – finansiranje, upravljanje i regulacija“ rekao da se model finansiranja pretplatom kroz račun za struju koji je usvojen krajem 2015. godine pokazao dobrim, te da će biti nastavljen i sledeće godine.
„Taj model ističe 31. decembra i mislim da će biti nastavljen. Dve godine RTS dobija isti iznos od države, možda se pretplata malo poveća, ali biće ispod dva evra, dok je, podsećam, u Hrvatskoj 11 evra, a u Sloveniji 12“, rekao je Bujošević.
On je naveo da je budžet RTS za ovu godinu bio 90 miliona dinara, ali da su izvori finansiranja bili promenljivi i nestabilni pre uvođena pretplate kroz račun.
„U jednom trenutku je 28 odsto građana plaćalo pretplatu i zato je vlada morala da daje dopunska sredstva, to je bilo na kašičicu i dovoljno da se isplate plate. Do 2015. godine je bilo tako, ja kada sam došao RTS je bio prezadužen i drago mi je da smo sada dobili stabilno finansiranje i možemo da planiramo šta ćemo sa novcem“, rekao je on.
Dodaje, da i dalje nije rešena situacija gde se kablovski kanali zarađuju na programu RTS-a bez nadoknade, te da se radi na obnovi i sprovođenju ideje da kablovski operateri „daju neki novac RTS-u“.
On je naveo da je ključni faktor za nezavisnost javnog servisa nivo političke kulture jednog društva, ali ističe da se sa problemima finansiranja i politizacije susreće većina javnih servisa u svetu.
Državni sekretar zadužen za medije u ministarstvu kulture Aleksandar Gajović rekao je da je predlog tog ministarstva da se nastavi sa budžetskim finansiranjem RTS i u naredne dve godine.
On je naveo da je važno obezbediti nezavisnost servisa i stabilan i predvidiv izvor finansiranja.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da će ideje razmenjene tokom okruglog stola biti sadržane u medijskoj strategiji na kojoj se radi, a koja će se odnositi na narednih pet godina.
Kako je rekao, u medijskoj strategiji biće sadržane preporuke o poboljšanju rada oba javna servisa, RTS i RTV.
„Medijska strategija je samo sredstvo za postizanje sveukupnog cilja, a to je izgradnja medijskog okruženja koje je zdravije. Javni servisi u svakom društvu su osnova medijskog pluralizma i oni obaveštavaju blagovremeno i istinito za sve, uključujući i nacionalne manjine“, istakao je Oricio.
Program javnih servisa je ključan za nacionalni identitet i očuvanje kulture jednog naroda, dodaje on, i podvlači nezavisnost javnih servisa uz koju oni jedino mogu obavljati sve navedene funkcije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com