Ljubiteljima ručnih radova koji se širom sveta bave pletnjem, tkanjem i heklanjem, ime Davida Matića (24) iz Sokobanje i te kako je poznato, jer je on autor mnogih mustri koje objavljuju specijalizovani časopisi.
Njegove mustre mogu se videti u časopisima u Kanadi i SAD kao i na globalnim sajtovima, a pored toga što dizajnira pletenine, on i izradjuje predivo od vune staroplaninskih ovaca i tkanine.
Matić je kazao za agenciju Beta da je interesovanje za ručne radove nasledio od predaka i da je to nešto što ima u genima.
„Potičem iz kreativne kuće, majka je uvek bila talentovana za ručne radove, umela je da plete“, rekao je on i dodao da je sam sa deset godina bez ičije pomoći naučio da hekla, a potom i da plete, jer je želeo da izradjuje odeću koju zamisli.
Kako je kazao, u svojoj radionici u Sokobanji tka, hekla i plete tkanine, džempere, suknje, ogrtače i druge odevne predmete.
Rekao je i da su ga „oduvek fasicinirali“ kostimi iz 19. i 20. veka koji su kompletno ručno radjeni, počev, kako je naveo, od predenja, preko tkanja do šivenja.
„Najviše volim neke nesvakidašnje delove odeće u koje mogu da unesem sebe i svoju kreativnost. Takav je, na primer, pončo“, objasnio je Matić.
Trenutno se, istakao je, prvenstveno bavi tkanjem i izradom vunice, a kako je dodao, nastoji da nasledje Balkana prenese na svoje radove.
„Bavim se i istraživanjem materijalnog kulturnog nasledja naše zemlje i promovisanjem staroplaninske vune van granica naše zemlje“, rekao je Matić.
Kazao je da uz pomoć žena iz sokobanjskog kraja i sa područja Stare planine izradjuje predivo, boji ga isključivo prirodnim bojama i prodaje kupcima u inostranstvu – u Kanadi, Americi, Aziji…
„Ljudi širom sveta znaju sa šetlandsku vunu ili vunu sa Novog Zelanda, a moja želja je i da staroplaninska vuna bude prepoznata na svim kontinentima“, rekao je Matić.
Napomenuo je da je proteklih godina puno naučio o vuni, te da je video koliko je ljudima, kroz istoriju, bila neophodna.
Dodao je da planira da ove godine ili 2023. pokuša da obori svetski rekord u brzini pletenja, kako bi skrenuo pažnju na srpsko materijalno kulturno nasledje.
„Nisam to ranije planirao, ali mi se to sad čini kao dobra ideja, dobar način promocije. Trenutno radim 104 petlje za jedan minut, a svetski rekord je trenutno 118“, izjavio je on.
Matić je imao priliku da ručne radove uči i u Hongkongu, gde je proveo skoro pet godina, ali se nakon izbijanja epidemije virusa korona vratio u Sokobanju i potpuno posvetio poslu koji voli.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com