Nekoliko dana unazad građane Kovina guše dim i smrad koji potiču sa gradske deponije. Pre nekoliko dana izbio je požar na deponiji, koji vatrogasci pokušavaju da ugase. Nekoliko metara od zapaljene deponije nalazi se plinovod koji Kovin snabdeva gasom, a mogućnost eksplozije građanima uliva dodatni strah iako nadležni navode da nema opasnosti.
Umesto vojvođanske idile – vatra, dim, smrad. Ekološki aktivista Đorđe Janićijević pre nekoliko dana je, preko društvenih mreža, upozorio sugrađane na ekološku bombu.
„Ovde se nalazi plinovod koji Kovin snabdeva gasom, samo na nekoliko metara od deponije. Ne znam tačno kolika je opasnost ako dođe do dodira požara i plina, nadam se da neće biti novi Bejrut u Kovinu ako dođe do spajanja gasa i vatre“, ispričao je za RTS Đorđe Janićijević.
Slojevi đubreta na kovinskoj deponiji viši su od 12 metara. Baca ko šta stigne. Sada je prvi put izbio dubinski požar. Od toga su strepeli oni koji žive najbliže deponiji.
„Trideset godina se borimo ovde, ne znam koliko peticija, ne znam koliko molbi, žalbi. Samo ih molim da ugase, nemaš s kim da pričaš. Nema otvaranja prozora, nema širenja veša. Osušio sam meso iz pušnice, ne smem napolje da ga okačim, to je sami smrad, došlo je da ne može da se živi. Tu ide dole plinovod, to je samo pitanje dana kada će to da eksplodira, kada ćemo mi svi da nestanemo“, kaže Zoran Stojsavljević.
Zoranova komšinica Anđa Kovačević kaže da ne zna više gde da se žali.
„Svi kažu – idi u opštinu, iz opštine – idi u Komunalac, iz Komunalca – idi na deponiju. Zvala sam telefonom. Kad dođe proleće i lepo vreme, jesen, molim da dođu da očiste ovaj prolaz, niko nije došao da smo mi videli, da kažu koji problem imate. To je jedan užas, ovo na svetu nema. Samo još kašiku da uzmu i da nam kroz prozor daju da jedemo smeće sa deponije, eto, toliko smo doživeli“, priča Anđa.
Požar je u dubini
Iz kovinskog „Komunalca“, u čijoj je nadležnosti deponija, poručuju da dodatni problem pravi to što ne znaju na kojoj se dubini nalazi izvor požara, pa se strahuje od obrušavanja smeća.
„Trenutno je tamo protivpožarna cisterna, naša cisterna je tamo, imamo jednu manju pumpu i dolazi nam jedan agregat i veća pumpa, tako da ćemo do u noć pokušati da privremeno rešimo, jer ne možemo da osiguramo koliko će biti efikasno gašenje vodom jer je iz dubine. Dim izlazi i tamo gde ga ne očekujemo, gde nema požara i vatre“, ističe Dragoslav Jeremić, direktor JKP „Kovinski komunalac“.
Jeremić navodi da ne postoji opasnost od ekplozije plinovoda jer se, kaže, on nalazi na metar i po dubine. Za sada nemaju plan koji bi sprečio da se ovakvi požari ne ponavljaju u budućnosti.
Neadekvatno odlaganje otpada
Iz Udruženja građana „Eko zona Kovin“ upozoravaju da do požara ne bi ni došlo da se na vreme vodilo računa o deponiji.
„Koliko znam, još 2012. godine je trebalo da bude zatvorena ta deponija. Ono što je sigurno je da postoji odluka o planu upravljanja otpadom koji je izašao 2018. godine u Službenom glasniku i mi smo dužni da se pridržavamo toga i da to smeće iz Kovina ide na pančevačku deponiju koja je uređena, a umesto deponije ovde treba da se napravi transfer stanica i neophodno je da se sekundarne sirovine odvajaju“, napominje Marina Nikolić iz Udruženja građana „Eko zona Kovin“.
Vazduh je opasan još i u Apatinu, Čačku, Jelenči, Kovačici, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu, Niškoj Banji, Obrenovcu, Pančevu, Paraćinu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Valjevu, Vrbasu i Zrenjaninu 🌫🌫🌫 pic.twitter.com/PYCIlou8fS
— Eko Straža (@EkoStraza) March 6, 2021
Plan o izmeštanju otpada u Pančevo, kako RTS saznaje, još uvek nije realizovan i ne zna se kada će biti.
Pored ulaza u deponiju je put za selo Skorenovac, levo stara pruga i put za Smederevo, desno privatna parcela, a pozadi kanal DTD. Deponija više nema kud da se širi, osim u visinu. Pre nekoliko godina postavljene su cevi, kako bi se vršilo otplinjavanje, a od tada je visina deponije narasla nekoliko metara.
Već danima unazad na teren izlaze ekipe vatrogasaca koje pokušavaju da ugase požar. Situacija se na kratko smiri i onda se vatra opet rasplamsa.
Bivši pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine Šimon Bančov objasnio je za RTS da voda samo pogoršava situaciju i da dugoročno neće mnogo pomoći.
Dodaje i da za adekvatno održavanje deponije, osim cevi za otplinjavanje, posle svakog istovarivanja otpada, on mora da se pospe zemljom, kako bi se sprečio dotok kiseonika do đubreta i sprečila potencijalna katastrofa.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com