Skoro 75.000 Srba koji žive na severu Kosova više su nego dovoljan razlog da Priština poželi da po svaku cenu razbije ovu najveću srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji.
Sever mi je potreban, kaže Ramuš Haradinaj, a formiranja ZSO nema dok se sever i Srbi koji tamo žive potpuno ne integrišu u Kosovo. Posle divljanja navodnih kosovskih specijalnih jedinice ROSU na severu pre neki dan, hapšenja državnih zvaničnika Srbije i napada na nenaoružan narod, ovo izgleda kao dolivanje ulje na vatru, a ne gašenje požara. Pitanje je zašto!
Haradinaj dobro zna da na severu živi više od ukupne polovine Srba koji su ostali na Kosovu i Metohiji. Isto tako, dobro zna da je posle lokalnih izbora koji su održani po kosovskim zakonima, sever integrisan u sistem Kosova. Pitanje je sledeće: Kada Haradinaj kaže „integracija severa“, da li u stvari misli — „dezintegraciju najveće srpske etničke zajednice“ na Kosovu i Metohiji?
Aleksandar Stojanović, politikolog iz Kosovske Mitrovice, za Sputnjik komentariše da se situacija na severu od ubistva Olivera Ivanovića može tretirati kao više nego uzburkana. Šta se zaista krije iza Haradinajevih reči, teško je proceniti, kaže naš sagovornik. Da li je u pitanju samo provokacija kako bi stekao neki politički poen! No, slaže se da kompaktnost Srba na severu u nekoj meri sigurno smeta Prištini.
„Mislim da to smeta onima koji populistički deluju i smatraju da rešenja između Srba i Albanaca treba da budu brza i efikasna. To ne smeta onoj grupi albanskog naroda koji zdravo i normalno razmišlja. Smeta političarima koji misle da hoće brza rešenja“, ocenjuje on.
Podsećanja radi, albanska strana već nekoliko godina insistira da se sa mosta na Ibru, koji razdvaja severnu i južnu Mitrovicu, uklone kontrolni punktovi koji su do sada jedini štitili Srbe od milion Albanaca.
Stojanović kaže da je 2004. godine sa južnog albanskog dela proterana i poslednja srpska porodica, dok se sever Mitrovice zapravo može smatrati jedinom multietničkom pravom sredinom na Kosovu i Metohiji.
„Sigurno da u političkom smislu postoji želja Prištine da se uspostavi dominacija nad severom, i pored toga što to nije normalan proces, jer mi moramo da sednemo i da tražimo rešenje koja su prihvatljiva za obe strane, bez upotrebe ikakve sile ili pritisaka. U svemu tome međunarodna zajednica treba da zauzme konstruktivnu ulogu“, uveren je naš sagovornik.
Briselski sporazumi, dodaje on, nisu završeni, a srpska zajednica nije zadovoljna dosadašnjim rešenjima.
Nije tajna da Albanci već neko vreme pokušavaju da promene i prorede „etnički srpski sever“, i za to ne biraju sredstva. Zašto, lako je zaključiti. Sever nije samo jedina brana opstanka srpstva na Kosmetu, već i jedina celina na Kosovu koja nije u svakom momentu dostupna Prištini.
Šta Haradinaj planira, zna i Beograd — veliki cilj je zauzimanje Severa. Kako, lepo je objasnio predsednik Srbije rečima:
„Izračunali su oni, video sam studije i za Gračanicu u kojoj Albanci postaju većina. Tako, na primer, u Novom Brdu Albanci već za godinu dana postaju većina. Njihovi ciljevi nisu velika tajna, istakao je on.
Haradinaj, doduše, ovog puta umesto oružja kao sredstva komunikacije sa Srbima na severu pominje razgovor, kako je rekao, „sa svima sa severa koji tamo imaju vlast“.
Međutim, posle svega, teško je poverovati da je Haradinaju, ili bilo kome iz kosovske vlasti, stalo do toga šta Srbi imaju da kažu, u suprotnom, ne bi razgovore počinjali preko nišana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com