Ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro izjavila je danas da razume razočaranje srpskog pravosuđa i građana povodom odluke Apelacionog suda u Kolmaru da odbije zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja, ali je istakla da, u reakciji Srbije, nije najbolje razumela bes prema francuskoj vladi.
Moro je, gostujući na televiziji N1, kazala da je francusko pravosuđe nezavisno i da vlada ne može da utiče na sudove.
„Ali, što se tiče vlade i državnih organa, mi smo kao i uvek predani saradnji sa Srbijom. Nadam se da će se ta saradnja nastaviti normalnim ritmom što je pre moguće, mi smo za to raspoloženi“, rekla je ambasadorka.
Govoreći o odluci srpskih vlasti da državni zvaničnici tri meseca ne putuju u Francusku, Moro kaže da će Francuska nastaviti da ih poziva na razne manifestacije i podseća da je srpski ambasador u Francuskoj prisustvovao prijemu u Parizu na inauguraciji predsednika Emanuela Makrona.
Kad je reč o evropskom putu Srbije, Moro naglašava da je reč o svojevrsnom trouglu.
„Prvo, poglavlja koja se tiču vladavine prava, sve reforme u vezi sa demokratijom i vladavinom prava treba sprovesti. To je važno jer EU nije samo ekonomsko tržište, već i politički savez zasnovan na određenim vrednostima, treba imati zajedničke vrednosti, a to znači da nije dovoljno samo reći, već i držati ih se“, objašnjava Moro.
Kao drugu grupu navodi ekonomske i regulatorne reforme, da bi odnosi bili jednostavni i harmonični između Srbije i EU, a kao treći elelemnt izdvaja dijalog s Prištinom i normalizaciju odnosa.
Odgovarajući na pitanje o utisku da je u regionu trenutno mnogo međusobnog prepucavanja, Moro kaže da je potrebno izbegavati gubljenje vremena kako bi se izbegle stagnacije.
„Danas je još bitnije pitanje upravljanje vremenom. Stvari se brzo menjaju, menja se čitava paradigma u raznim domenima, svet evoluira i ne možemo da čekamo one koji gube vreme“, ocenjuje ona.
Moro, koja je prethodno bila ambasadorka u Albaniji, ocenjuje da su se odnosi Srbije i Albanije spektakularno menjali i evoluirali.
„Služe kao pokretač odnosa saradnje i komunikacije u regionu, nešto kao što smo mi imali sa Nemačkom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka“, podseća ona.
Francuska ambasadorka tvrdi da EU vodi računa šta se dešava na Balkanu, ali da ne želi da reaguje na svaku izjavu.
„Želi da ostane prirbana i da promoviše saradnju i dijalog, da konkretno radi da pomogne svakoj zemlji u regionu da realizuju potrebne reforme koje će im omogućiti da se integrišu u EU“, kaže Moro.
Ona ne vidi problem u tome što Srbija želi da ima najbolje odnose sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama van EU.
„I mi razvijamo odnose sa Kinom, azijskim zemljama i drugima. Za mene je Srbija evropska zemlja pa je prirodno da bude deo te kulturne celine kojoj pripada. EU nije isključivo ekonomska celina pa se ne može praviti egzaktna paralela i ne možemo odnose sa EU stavljati u isti plan sa odnosima sa drugim delovima sveta“, kaže ona.
S tim u vezi, Moro ipak dodaje da se od Srbije očekuje da se pridržava spoljnopolitičkih stavove EU i da o tome treba razmisliti vremenom i deliti procene EU.
Osvrnuvši se na nedavnu pobedu Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj, ona ocenjuje da je to pomalo iznenađenje za sve jer Makron nije bio prisutan u političkom životu do pre dve godine.
„To znači da su se desile neke stvari u tradicionalnim političkim strankama i da su birači odbacili te stranke. Godine predsednika još jače govore o volji za promenom i obnovom. Još jedan faktor je protivnica u drugom krugu čiji je program bio izolacija Francuske i odbacivanje Evrope, pa su Francuzi izborom jasno ukazali da je njihov izbor otvaranje prema svetu, reforme i EU“, kaže Moro.
Dodaje da će Francuzi učestvovati u reformi EU koju svi očekuju jer dobar deo građana EU izražava nezadovoljstvo načinom na koji Evropa funkcioniše u ovom trenutku.
„Generalni utisak je da je Evropa birokratska mašina koja je dosta komplikovana i koju često teško razumemo. Potrebno je pojasniti njene stavove i da ljudi shvate čemu služi EU, a to je projekat mira i demokratije, odnosno solidarnosti između evropskih zemalja“, kaže francuska ambasadorka.
Moro navodi da postoje i veliki zajednički problemi, na primer kako uvesti više reciprociteta u ekonomske odnose sa ostatkom sveta, poboljšati upravljanje evrozonom, zatim evropska odbrana koja je sve bitnija, kao i ekološka pitanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com