Ima dosta kompanija u Srbiji koje neće da plate ekološku taksu, ali mi smo ušli u jedan sistemski način rešavanja tog problema i sve smo ih tužili i tražimo da sve plate, kaže u intervjuu za Tanjug, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović.
Govoreći o problemima naplate ekološke takse, on je kazao da država prihoduje godišnje oko devet milijardi dinara po ovom osnovu, te da oko 60 odsto kompanija u Srbiji redovno plaća svoju obavezu prema državi, a ostali, kaže on, „idu na utuženje“.
„Ko god zagađuje, po zakonu je obavezan da plati. Ako neko želi da bude drugačije, mora prvo da promeni zakon. Ima dosta kompanija u Srbiji koje neće da plate taksu, ali mi smo ušli u jedan sistemski način rešavanja tog problema i sve smo ih tužili. I tražimo da sve plate“, rekao je Nedimović, uputivši sve koji ima primedbu na utvrđeni iznos obaveze da postoji postupak kojim se to određuje.
Govoreći o sporazumima s Kinom u oblasti poljoprivrede, Nedimović je rekao da izvoz prvog kontigenta jagnjećeg mesa može da se očekuje u narednih 10 do 15 dana.
„Činjenica je da mi ne možemo količinama da pariramo, ali zbog kvaliteta našeg mesa možemo da očekujemo veću vrednost, a time i mnogo veću zaradu“, kazao je ministar poljoprivrede.
Kako je rekao, trenutno ima zahteva za izvoz jagnjećeg mesa i to od poznatih trgovinskih lanaca u Kini, recimo, od kompanije Šandong Haj Spid (Shandong High Speed), koja u svom portfelju ima ritejl kompanije, a u svom vlašništvu 70 do 80 zgrada poput beogradskog Ušća.
Izvoz goveđeg mesa kreće za Kinu u julu mesecu, a nakon toga, kaže, ide svinjsko meso.
Objasnio je da je Kina danas potpuno ražličito tržište u odnosu na pre 30 godina i rekao da njihova potrošacka moć raste, a traže sve bolji kvalitet.
„Lično sam se uverio da je kvalitet srpskog mesa mnogo bolji od onoga što oni dobijaju iz Agentine, Novog Zelanda ili iz nekih drugih delova sveta“, naveo je ministar.
Medijske navode o tome da „država poklanja“ zemlju arapskim investitorima, Nedimović komentariše primerom kompanije Al Ravafed (Al Rawafed), koja je, kaže, uzela državno poljoprivredno zemljište u zakup na osnovu zakona i od sedam obećanih investicija realizovala već četiri, a tri preostale će biti realizovane do kraja godine.
„Ne znam šta smo mi prodali, osim što su neke kompanije, čiji je kapital poreklom odatle, a koje su registrovane u Srbiji, u skladu sa domaćim zakonima i procedurama, kupile iz stečaja neke druge kompanije“, rekao je ministar i pitao „u čemu je razlika između tih kompanija i drugih, koje su investirale u Srbiji?“.
On je poručio da će se već u izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje slede naći i odredbe o zabrani prodaje zemljišta strancima.
Nedimović je najavio i da postoji mogućnost da budu usvojeni novi propisi o poljoprivrednim zadrugama, kako bi se rasteretila birokratija, te dodao da će ministarstvo u narednih nekoliko dana raspisati još jedan tender za sisteme za navodnjavanje, koji bi trebalo da pokriju površinu od deset hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
„Svega tri odsto zemljišta u Srbiji navodnjavamo, a na ovaj način povećavamo taj kapacitet. Raspisali smo pre nekoliko dana tendere iz Abu Dabi fonda za navodnjavanje. Imaćemo 15.000 hektara novih sistema za navodnjavanje, a još 10.000 hektara sistema za navodnjavanje biće narednih dana na tenderu“, najavljuje Nedimović.
Govoreći o bezbednosti hrane i propisima u vezi sa GMO, rekao je da Srbija ima nultu toleranciju prema GMO proizvodnji i prometu hrane, te da se u narednom periodu ne očekuju promene po tom pitanju.
„Ministarstvo je formiralo dva saveta, jedan za bezbednost hrane, a drugi se bavi isključivo problemom GMO, a njihov cilj je donošenje stručnih, naučnih zaključaka o GMO“, zaključio je Nedimović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com